Luka

7 Nakon što je sve to rekao narodu koji ga je slušao, ušao je u Kafarnaum.+ 2 A neki je stotnik imao bolesnog roba, koji samo što nije umro, a bio mu je drag.+ 3 Kad je čuo za Isusa, poslao je k njemu starješine židovske neka ga zamole da dođe i ozdravi mu roba. 4 Oni su došli k Isusu i usrdno ga zamolili: “Dostojan je da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod+ i sagradio nam je sinagogu.” 6 Tada je Isus pošao s njima. A kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je već poslao prijatelje da mu kažu: “Gospodine, ne trudi se, jer nisam vrijedan da uđeš pod moj krov!+ 7 Zato se nisam smatrao dostojnim doći k tebi. Nego reci riječ da ozdravi sluga moj! 8 Jer i ja imam svoje nadređene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa jednome kažem: ‘Idi!’ i on ide, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe, a svojem robu: ‘Učini to!’ i on učini.”+ 9 Kad je Isus to čuo, zadivio mu se te se okrenuo mnoštvu koje je išlo za njim i rekao: “Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao toliku vjeru!”+ 10 I kad su se oni koji su bili poslani vratili kući, našli su roba zdravog.+

11 Odmah potom uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i veliko mnoštvo ljudi. 12 Kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca,+ sina jedinca+ majke svoje, koja je bila udovica. A s njom je bilo i mnogo naroda iz grada. 13 Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se+ na nju i rekao joj: “Ne plači!”+ 14 Zatim je pristupio i dotaknuo nosila. Nosioci su stali, a on je rekao: “Mladiću, tebi kažem, ustani!”+ 15 I mrtvac je sjeo i progovorio, a Isus ga je dao majci njegovoj.+ 16 A sve je obuzeo strah+ te su slavili Boga, govoreći: “Velik prorok+ podignut je među nama” i “Bog se smilovao narodu svojemu”.+ 17 I glas o tome što je učinio proširio se po svoj Judeji i po svoj okolici.

18 A Ivana su njegovi učenici izvijestili o svemu tome.+ 19 Zato je Ivan dozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: “Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?”+ 20 Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: “Ivan Krstitelj poslao nas je k tebi da te upitamo: ‘Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?’” 21 A on je tog časa mnoge izliječio+ od nemoći, teških bolesti i zlih duhova i mnogim je slijepima podario vid. 22 Zato je odgovorio toj dvojici: “Idite,+ javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi+ vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se objavljuje+ dobra vijest!+ 23 I sretan je onaj tko se zbog mene ne pokoleba u vjeri.”*+

24 Kad su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti za Ivana: “Što ste izašli gledati u pustinji? Trsku koju ljulja vjetar?+ 25 Što ste, dakle, izašli vidjeti? Čovjeka obučena u raskošne haljine?+ Pa oni koji su u krasnoj odjeći i koji žive u raskoši u kraljevskim su dvorima.+ 26 Što ste onda izašli vidjeti? Proroka?+ Da, kažem vam, i mnogo više od proroka!+ 27 To je onaj za koga je pisano: ‘Evo, šaljem glasnika svojega pred licem tvojim,+ koji će pripremiti put tvoj pred tobom.’+ 28 Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći+ od Ivana, ali tko je manji u kraljevstvu Božjem, veći je od njega.”+ 29 A svi ljudi i poreznici, kad su to čuli, priznali su da je Bog pravedan.+ To su bili oni koji su se krstili Ivanovim krštenjem.+ 30 A farizeji i zakonoznanci odbacili su ono što je Bog naumio+ s njima, jer nisu htjeli da ih Ivan krsti.

31 “S kim, dakle, da usporedim ljude ovog naraštaja? Kome su nalik?+ 32 Nalik su djeci što sjede na trgu i dovikuju jedni drugima: ‘Svirali smo vam frulu, ali niste plesali. Naricali smo, ali niste plakali.’+ 33 Naime, došao je Ivan Krstitelj, koji nije jeo kruha niti pio vina, a vi govorite: ‘Demon je u njemu.’+ 34 Došao je Sin čovječji, koji jede i pije, a vi govorite: ‘Gle izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’+ 35 Ipak, mudrost+ opravdavaju sva djeca njezina.”+

36 A neki farizej stao ga je moliti da ruča s njim. Stoga je ušao u farizejevu kuću+ i zauzeo mjesto za stolom.* 37 I gle, žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica doznala je da je on za stolom u farizejevoj kući te je donijela alabastrenu bočicu mirisnog ulja+ 38 i smjestila se straga kod nogu njegovih plačući, te mu je počela kvasiti noge suzama i brisati ih kosom svojom. I ljubila mu je noge i mazala ih mirisnim uljem. 39 Kad je to vidio farizej koji ga je pozvao, rekao je u sebi: “Da je ovaj čovjek prorok,+ znao bi tko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica.”+ 40 A Isus mu je rekao: “Šimune, imam ti nešto reći.” On je odvratio: “Učitelju, reci!”

41 “Dva su čovjeka bila dužnici nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao pet stotina denara,*+ a drugi pedeset. 42 Kako nisu mogli vratiti dug, spremno je oprostio+ obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?” 43 Šimun je odgovorio: “Vjerojatno onaj kojem je oprostio više.” Isus mu je rekao: “Ispravno si prosudio.” 44 I okrenuvši se prema ženi, rekao je Šimunu: “Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću i nisi mi dao vode+ za noge. A ova mi je žena oblila noge suzama i obrisala ih kosom svojom. 45 Nisi mi dao poljubac,+ a ova žena, otkako sam ušao, nije mi prestala ljubiti noge. 46 Nisi mi namazao glavu uljem,+ a ova mi je žena namazala noge mirisnim uljem. 47 Zbog toga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi,+ iako ih je mnogo, jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje.” 48 Zatim je njoj rekao: “Oprošteni su ti grijesi.”+ 49 Tada su oni koji su s njim bili za stolom pomislili u sebi: “Tko je ovaj da i grijehe oprašta?”+ 50 A on je rekao ženi: “Vjera te tvoja spasila.+ Idi u miru!”+