Postanak
48 Poslije nekog vremena ljudi su javili Josipu: “Otac ti je sve slabiji.” Nato je on sa svoja dva sina, Manašeom i Efrajimom,+ otišao k Jakovu. 2 Tada su javili Jakovu: “Došao je tvoj sin Josip.” A on* je skupio svu snagu te se uspravio na postelji. 3 I Jakov je rekao Josipu:
“Svemogući Bog ukazao mi se u gradu Luzu, u Kanaanu, i blagoslovio me.+ 4 Rekao mi je: ‘Dat ću ti mnogo djece i umnožit ću tvoje potomstvo, pa će od tebe nastati mnogi narodi*,+ a ovu zemlju dat ću tvojim potomcima poslije tebe i ona će zauvijek biti njihova.’+ 5 A tvoja dva sina koja su ti se rodila u Egiptu prije nego što sam došao k tebi u Egipat, neka budu moji.+ Efrajim i Manaše bit će moji kao i Ruben i Šimun.+ 6 Ali djeca koja će ti se roditi poslije njih neka budu tvoja. Nosit će imena dvojice svoje braće i dobit će dio njihovog nasljedstva.+ 7 A meni je, kad sam se vraćao iz Padana, umrla Rahela+ u Kanaanu. Kako je ostao još dobar dio puta do Efrata, sahranio sam je na putu za Efrat,+ to jest Betlehem.”+
8 Tada je Izrael opazio Josipove sinove i upitao: “Jesu li to tvoja djeca?” 9 A Josip je odgovorio svom ocu: “Da, to su sinovi koje mi je Bog dao ovdje.”+ Nato je on rekao: “Molim te, dovedi mi ih bliže da ih blagoslovim.”+ 10 A Izraelu je od starosti oslabio vid, pa je bio gotovo slijep. Zato mu ih je Josip doveo, a on ih je poljubio i zagrlio. 11 Potom je Izrael rekao Josipu: “Nisam mislio da ću te ikad više vidjeti,+ a evo Bog mi je dao da vidim i tvoje potomke.” 12 Tada ih je Josip odmaknuo od Izraelovih koljena i poklonio se do zemlje.
13 Potom ih je Josip obojicu približio Izraelu. Efrajima+ je uhvatio desnom rukom i postavio ga Izraelu slijeva, a Manašea+ je uhvatio lijevom rukom i postavio ga Izraelu zdesna. 14 Ali Izrael je svoju desnicu stavio na glavu Efrajimu, iako je bio mlađi, a ljevicu je stavio na glavu Manašeu. Namjerno je tako položio ruke iako je Manaše bio prvorođenac.+ 15 Tada je blagoslovio Josipa i rekao:+
“Pravi Bog, kojem su služili moji očevi Abraham i Izak,+
pravi Bog koji se poput pastira brine za mene otkako sam se rodio pa sve do danas,+
16 onaj koji me preko svog anđela izbavljao iz svake nevolje,+ neka blagoslovi ove dječake.+
Neka nose moje ime i ime mojih očeva, Abrahama i Izaka,
i neka imaju mnoštvo potomaka na zemlji.”+
17 Kad je Josip vidio da je njegov otac stavio desnicu na Efrajimovu glavu, to mu nije bilo drago. Stoga je uhvatio očevu ruku kako bi je premjestio s Efrajimove glave na Manašeovu. 18 Josip je rekao svom ocu: “Ne tako, oče, jer ovo je prvorođenac.+ Stavi desnicu na njegovu glavu.” 19 Ali njegov otac to nije htio, nego je rekao: “Znam, sine, znam. I od njega će nastati narod, i on će biti velik. Ali njegov će mlađi brat ipak biti veći od njega+ i njegovo će potomstvo postati brojno poput čitavih naroda.”+ 20 I blagoslovio ih je tog dana+ i rekao:
“Neka vas Izraelci spominju kad blagoslivljaju jedan drugoga, govoreći:
‘Neka te Bog blagoslovi kao što je blagoslovio Efrajima i Manašea!’”
Tako je Efrajimu dao prednost pred Manašeom.
21 Potom je Izrael rekao Josipu: “Ja ću uskoro umrijeti,+ ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših predaka.+ 22 A tebi dajem jedan dio zemlje više nego tvojoj braći. Dobit ćeš zemlju koju sam mačem i lukom uzeo od Amorejaca.”