ФУСНОТЕ
1. ЈЕХОВА
Е Девлескоро анав тано Јехова хем значинела „Ов керела те овел“. О Јехова тано семоќно Девел, ов керѓа са. Лесте иси ле сила те керел са со мангела.
Ки хебрејско чхиб, е Девлескоро анав пишинела пе сине штаре буквенцар. Адала букве ки амари азбука тане ЈХВХ. Е Девлескоро анав ко оргинално хебрејско тексти тари Библија појавинела пе паше 7.000 пути. О мануша ко цело свето ко различна начинија изговоринена о анав Јехова, адава зависинела сар најприродно изговоринела пе ки ленгири чхиб.
2. И БИБЛИЈА „АВЕЛА ТАРО ДЕВЕЛ“
И Библија авела таро Девел, ама ов користинѓа манушен те пишинен ла. Адава тано слично сар јекх директори со вакерела е секретаркаке со те пишинел ко лил. О Девел пле свети духоја водинѓа е манушен со пишинѓе и Библија те пишинен лескере мисле. Е Девлескоро духо водинѓа лен ко различна начинија, некогаш дикхена сине визие или суне хем пало адава пишинена сине со дикхле.
3. НАЧЕЛИЈА
Начело тано библиско сикљојбе со објаснинела аменге основно чачипе. На пример, о начело „о лошно друштво руминела о шукар навике“ сикавела амен кај о друштво шај те влијајнел упри аменде лошно или шукар (1. Коринќаните 15:33). Исто аѓаар, о начело „о мануш со ка сејнел адава ка кхедел“ сикавела амен кај нашти те наша таро последице со авена таро амаре постапке (Галатите 6:7).
4. ПРОРОШТВО
О пророштво тано порака таро Девел. Ов шај те објаснинел е Девлескири волја, те сикавел амен нешто, те овел заповед или осуда. Исто аѓаар, шај те сикавел аменге со ка овел ки иднина. Иси бут пророштвија тари Библија со исполнинѓе пе.
5. ПРОРОШТВИЈА БАШО МЕСИЈА
О Исус исполнинѓа бут пророштвија тари Библија башо Месија. Дикх и рамка „Пророштвија башо Месија“.
▸ 2 погл., 17 пас., фус.
6. Е ЈЕХОВАСКИРИ НАМЕРА БАШИ ПХУВ
О Јехова керѓа и Пхув те овел рај те шај те живинен ки лате са о мануша со мангена ле. Лескири намера на менинѓа пе. Панда хари, о Девел ка цидел о лошнипе хем ка дел е манушенге вечно живото.
7. САТАНА, О БЕНГ
О Сатана тано о ангели кова со противинѓа пе е Девлеске. О анав Сатана значинела „Противнико“ соске ов противинѓа пе е Јеховаске. Леске исто аѓаар, тано дендо о анав Бенг со значинела „Клеветнико“. Акава анав сине леске дендо соске вакерѓа ховавне буќа башо Јехова хем ховавела е манушен.
8. АНГЕЛИЈА
О Јехова керѓа е ангелен бут време англедер те керел и Пхув. Ола сине керде те живинен упре ко небо. Ко небо иси бут милионија ангелија (Даниел 7:10). Саринен иси лен анав хем са о ангелија тане различна. О верна ангелија тане понизна хем на мангена те овен обожавиме таро мануша. Ола тане ки различно положба хем иси лен различна задаче. Несаве таро адала задаче тане те служинен англо е Јеховаскоро престол, те вакерен лескере пораке, те заштитинен хем те водинен е Девлескере слуген ки Пхув, те извршинен лескере осуде хем те поддржинен о проповедибе (Псалм 34:7; Откровение 14:6; 22:8, 9). Панда хари, ола заедно е Исусеа ка боринен пе ки војна Армагедон (Откровение 16:14, 16; 19:14, 15).
▸ 3 погл., 5 пас.; 10 погл., 1 пас.
9. ГРЕВО
О грево тано са амаре чувствија, мисле хем постапке сој тане против е Јеховаскири волја. О грево руминела амаро амалипе е Јеховаја, адалеске ов денѓа амен законија хем начелија со поможинена амен те на грешина намерно. Ко почеток о Јехова керѓа са совршено, ама кеда о Адам хем и Ева биринѓе те на шунен е Девле, ола грешинѓе хем више на сине совршена, адалеске пхуриле хем муле. Амен наслединѓем о грево таро Адам, адалеске амен да пхујроваја хем мераја.
▸ 3 погл., 7 пас.; 5 погл., 3 пас.
10. АРМАГЕДОН
О Армагедон тано војна со ка водинел ла о Девел коте со ка уништинел е Сатанаскоро свето хем са о лошнипе.
▸ 3 погл., 13 пас.; 8 погл., 18 пас.
11. Е ДЕВЛЕСКОРО ЦАРСТВО
Е Девлескоро Царство тани влада која со о Девел керѓа ла ко небо. О Исус Христос тано Цари ко акава Царство. О Јехова преку акава Царство ка цидел са о лошнипе. Е Девлескоро Царство ка владинел упри Пхув.
12. ИСУС ХРИСТОС
О Јехова прво керѓа е Исусе. Ов бичхалѓа е Исусе ки Пхув те дел пло живото са е манушенге. Кеда сине о Исус мудардо, пало адава о Јехова воскреснинѓа ле. Акана о Исус владинела ко небо сар Цари ко е Девлескоро Царство.
13. ПРОРОШТВО БАШО 70 КУРКЕ
Ки Библија иси пророштво со вакерела кеда ваљани сине те појавинел пе о Месија. Ов ваљанѓа те појавинел пе ко крајо таро јекх периоди кова со ко пророштво тано вакердо сар 69 курке, кола со почминѓе таро 455 берш а.а.е. хем завршинѓе 29 берш а.е.
Котар џанаја кај адава периоди завршинѓа ко 29 берш а.е.? О 69 курке почминѓе таро 455 берш а.а.е., кеда о Неемија ресља ко Ерусалим хем почминѓа палем те градинел и диз (Даниел 9:25; Неемија 2:1, 5-8). Кеда шунаја о лафи „курко“ обично мислинаја ко ефта диве. О курке ко акава пророштво нане курке таро ефта диве него курке таро ефта берша. Акава тано аѓаар соске често о библиска пророштвија гејнена пе сар „диве башо берш“ (4. Мојсеева 14:34; Езекиел 4:6). Акава значинела кај секова курко тано ефта берша хем о 69 курке тане 483 берша (69 х 7). Ако гејнаја 483 берша почминдор таро 455 берш а.а.е., аваја џи ко 29 берш а.е. Акава тано о берш кеда о Исус крстинѓа пе хем уло Месија! (Лука 3:1, 2, 21, 22).
О исто пророштво вакерела аменге башо панда јекх курко, со значинела кај ваљани те додајна панда ефта берша. Џикоте трајнела акава периоди, ко 33 берш а.е., о Месија ваљани сине те овел мудардо хем почминдор таро 36 берш а.е., о шукар хабери башо е Девлескоро Царство ваљани сине те овел проповедимо са е манушенге, а на само е Евреенге (Даниел 9:24-27).
14. ХОВАВНО СИКЉОЈБЕ БАШО ТРОЈСТВО
И Библија сикавела амен кај о Јехова тано о Девел кова со керѓа са, хем ов керѓа е Исусе англедер те керел са о буќа (Колошаните 1:15, 16). О Исус нане Семоќно Девел. Ов никогаш на вакерѓа кај тано јекх е Девлеа. Ов вакерѓа: „О Дад тано побаро мандар“ (Јован 14:28; 1. Коринќаните 15:28). Ама, несаве религија сикавена башо Тројство, кај о Девел тано трин личностија ко јекх: о Дад, о Чхаво хем о свети дух. О лафи „Тројство“ на аракхљола ки Библија. Акава тано ховавно сикљојбе.
О свети дух тано е Девлескири активно сила, ој тани невидливо сила со користинела ла те шај те керел пли волја. О свети дух нане личност. На пример, о христијања таро прво веко „пхердиле свети духоја“, хем о Јехова вакерѓа: „Ка дав мло духо различно манушенге“ (Дела 2:1-4, 17).
▸ 4 погл., 12 пас.; 15 погл., 17 пас.
15. КРСТО
Соске о чачутне христијања на користинена крсто кеда обожавинена е Девле?
О крсто користинела пе ки ховавни религија бут берша. Ко пурано време користинела пе сине кеда обожавинена и природа хем кеда керена сине ритуалија баши плодност. Триншел берша пало е Исусескоро мерибе, о христијања на користинена сине крсто кеда обожавинена сине е Девле. Пало бут берша, о римско императори Константин керѓа о крсто те овел симбол башо христијанство. О крсто сине користимо те шај о христијанство полокхе те прифатинел пе. Ама, о крсто нане поврзимо е Исусеа. Јекх енциклопедија вакерела: „О крсто шај те аракхел пе ко културе англедер о христијанство хем ко адала со нане христијања“ (New Catholic Encyclopedia).
О Исус на муло ко крсто. О грчко лафи сој преведимо сар „крсто“ значинела „право стубо“, „греда“, или „каш“. Ко јекх превод тари Библија пишинела: „Ки грчко чхиб таро [Нево завет] нане ништо со сикавела кај керела пе лафи башо дуј греде“ (The Companion Bible). О Исус муло ко право стубо.
О Јехова на мангела те користина слике или симболија кеда обожавинаја ле (2. Мојсеева 20:4, 5; 1. Коринќаните 10:14).
16. СПОМЕН-СВЕЧЕНОСТ
О Исус заповединѓа пле учениконге те сетинен пе ко лескоро мерибе. Ола керена акава секова берш ко 14 нисан, ко исто датум кеда о Израелција славинена сине и Пасха. О маро хем и мол, со преставинена е Исусескоро тело хем о рат, накхена таро вас ко вас секаске сој тане присутна ки Спомен-свеченост. Адала со ка владинен е Исусеа ко небо лена таро маро хем тари мол. Адала со иси лен надеж те живинен вечно ки Пхув сикавена ценење адалеа со авена ки Спомен, ама на лена таро маро хем тари мол.
17. ДУША
Ко Превод Нов свет тари Библија, о лафи „душа“ тано користимо башо: 1) мануш, 2) животно, или 3) о живото јекхе манушескоро или животноскоро. Аке несаве примерија:
Мануш. „Ко диве е Ноескере ... ки арка сине само хари џене, ола сине офто душе, со накхавѓе о пани хем спасинѓе пе“ (1. Петрово 3:20). Ко акава стихо, о лафи „душе“ однесинела пе башо мануша — о Ное хем лескири ромни, ленгере трин чхаве хем о ромња.
Животно. „О Девел вакерѓа: ‚Ко пања нека овен пхердо жива душе хем ко небо, уче упри пхув, нека летинен животне со летинена‘. Пало адава о Девел вакерѓа: ‚И Пхув нека дел пестар џивде душе според ленгере сорте, кхерутне животне, јавера животне со лазинена хем дива животне според ленгере сорте‘. Хем аѓаар уло“ (1. Мојсеева 1:20, 24).
О живото јекхе манушескоро или животноскоро. О Јехова вакерѓа е Мојсееске: „Са о мануша со родена сине те мударен ти душа тане муле“ (2. Мојсеева 4:19). Исто аѓаар, о Павле пишинѓа: „Ола секогаш грижинена пе башо тумаре душе сар асавке со ка одговоринен англо Девел башо адава“ (Евреите 13:17).
Кеда јекх мануш керела несави бути „цело душаја“, адава значинела кај ов мангела те керел адаја бути хем ка трудинел пе те керел ла најшукар со шај (Матеј 22:37; 5. Мојсеева 6:5). О лафи „душа“ исто аѓаар шај те користинел пе те опишинел и желба или о апетити со иси јекхе мануше. Башо муло мануш шај исто аѓаар те пхенел пе кај тано мули душа (4. Мојсеева 6:6; Изреки 23:2; Исаија 56:11; Агеј 2:13).
▸ 6 погл., 5 пас.; 15 погл., 17 пас.
18. ДУХО
О хебрејско хем о грчко лафи сој преведимо сар „духо“ ко Превод Нов свет тари Библија, шај те овел ле различно значење. Ама, адава лафи секогаш однесинела пе башо нешто сој невидливо е манушенге, сар на пример и бавлал или о воздух со дишинена о мануша или о животне. Акава лафи исто аѓаар шај те однесинел пе башо духовна личностија хем башо свети дух, кова сој е Девлескири активно сила. И Библија на сикавела амен кај јекх дело таро мануш продолжинела те живинел пало лескоро мерибе (2. Мојсеева 35:21; Псалм 104:29; Матеј 12:43; Лука 11:13).
▸ 6 погл., 5 пас.; 15 погл., 17 пас.
19. ГЕЕНА
Геена тано о анав таро јекх тхан паше узо Ерусалим коте со тхабљола сине хем уништинела пе о ѓубре. Нане нисаве доказија со сикавена кај ко време е Исусескоро ко адава тхан мучинена или тхарена сине џивде манушен или животнен. Акава сикавела кај и Геена нане несаво невидливо тхан коте со о муле тане мучиме или тхабљовена засекогаш. Кеда о Исус керела сине лафи башо адала со ка овен фрдиме ки Геена, ов мангља те вакерел кај ка овен уништиме засекогаш (Матеј 5:22; 10:28).
20. И МОЛИТВА ОЧЕНАШ
О Исус користинѓа акаја молитва те сикавел пле ученикон сар те молинен пе. Акаја молитва исто аѓаар тани пенџарди сар пример молитва. О Исус вакерѓа те молина амен башо акала буќа:
„Те славинел пе тло свето анав“
Молинаја амен е Јеховаске те оправдинел пло анав таро са о ховавне буќа со сине вакерде баши лесте. Аѓаар, сарине ко небо хем ки Пхув ка поштујнен е Девлескоро анав.
„Те авел тло Царство“
Молинаја амен е Девлескири влада те уништинел е Сатанаскоро лошно свето, ој те владинел упри Пхув хем те керел ла рај.
„Те овел тли волја ... ки пхув“
Молинаја амен е Девлескири намера е Пхувјаја те исполнинел пе, те шај послушна хем совршена мануша те живинен засекогаш ко рај, сар со мангља о Девел кеда керѓа е манушен.
21. ОТКУПНИНА
О Јехова денѓа и откупнина те спасинел е манушен таро грево хем таро мерибе. И откупнина тани цена со ваљанѓа те платинел пе те шај те кинел пе о совршено живото со нашавѓа ле о прво мануш, о Адам. Исто аѓаар, преку лате шај о мануша палем те овен паше е Девлеа. О Девел бичхалѓа е Исусе ки Пхув те шај те мерел башо амаре гревија. Адалеске со муло о Исус, са е манушен иси лен прилика те живинен засекогаш хем те овен совршена.
▸ 8 погл., 21 пас.; 9 погл., 13 пас.
22. СОСКЕ О 1914 БЕРШ ТАНО ВАЖНО?
О пророштво таро Даниел 4 поглавје сикавела амен кај о Девел поставинѓа пло Царство ко 1914 берш.
Пророштво: О Јехова керѓа о цари о Навуходоносор те дикхел јекх пророчко суно башо јекх баро каш кова со сине чхиндо. Ко суно, ов дикхља сар околу ко стебло таро адава каш сине чхивде железна хем бакарна обрачија те на бајрол о каш „ефта времија“. Пало адава, о каш ваљани палем те бајрол (Даниел 4:1, 10-16).
Со значинела о пророштво аменге: О каш преставинела е Девлескоро владибе. Бут берша, о Јехова користинѓа царија таро Ерусалим те владинен упро Израелција (1. Летописи 29:23). Ама, адала царија на сине верна е Јеховаске, хем ленгоро владибе завршинѓа. О Ерусалим сине уништимо ко 607 берш а.а.е. Тегани почминѓе о „ефта времија“ (2. Царевите 25:1, 8-10; Езекиел 21:25-27). Кеда о Исус вакерѓа кај о Ерусалим ка овел газимо таро народија са џикоте на накхела о време сој одредимо, ов керела сине лафи башо акала „ефта времија“ (Лука 21:24). Акава сикавела кај о „ефта времија“ на завршинѓе кеда о Исус сине ки Пхув. О Јехова ветинѓа кај ка поставинел Цари ко крајо таро адала „ефта времија“. О владибе акале неве царескоро, о Исус, ка анел берекетија е Девлескере народоске ки цело Пхув засекогаш (Лука 1:30-33).
„Ефта времија“: О „ефта времија“ тане 2.520 берша. Ако почминаја те гејна 2.520 берша таро 607 берш а.а.е., ка ава џи ко 1914 берш. Адава сине о берш кеда о Јехова керѓа е Исусе те овел Цари ко е Девлескоро Царство ко небо.
Сар аваја џи ко 2.520 берша? И Библија вакерела кај трин текваш времија тане 1.260 диве (Откровение 12:6, 14). Значи, о „ефта времија“ тане 2.520 диве. О 2.520 диве тане 2.520 берша, соске често о библиска пророштвија гејнена пе сар „диве башо берш“ (4. Мојсеева 14:34; Езекиел 4:6).
23. МИХАЕЛ АРХАНГЕЛ
О лафи „архангел“ значинела „главно е ангеленге“. И Библија вакерела аменге само башо јекх архангели хем лескоро анав тано Михаел (Даниел 12:1; Јуда 9).
О Михаел водинела е Девлескири војска таро верна ангелија. Ко Откровение 12:7 вакерела: „О Михаел хем лескере ангелија марѓе пе е аждереа, хем о аждери да марѓа пе заедно пле ангеленцар“. О лил Откровение вакерела кај о водачи е Девлескере војскакоро тано о Исус, акава сикавела аменге кај о Михаел тано јавер анав сој дендо е Исусеске (Откровение 19:14-16).
24. ПОСЛЕДНА ДИВЕ
О „последна диве“ тано време кеда ка случинен пе важна буќа ки Пхув англедер е Девлескоро Царство те уништинел е Сатанаскоро свето. Исто аѓаар, о лафија „о крајо акале светоскоро“ хем „и присутност е манушикане Чхавескири“ тане користиме ко библиско пророштво те сикавен башо исто временско периоди (Матеј 24:3, 27, 37). О „последна диве“ почминѓе кеда е Девлескоро Царство почминѓа те владинел ко небо таро 1914 берш хем ка завршинен кеда е Сатанаскоро свето ка овел уништимо ко Армагедон (2. Тимотеј 3:1; 2. Петрово 3:3).
25. ВОСКРЕСЕНИЕ
Кеда о Девел некас со муло иранела ле палем ко живото, адава викинела пе воскресение. Ки Библија тане спомниме ења воскресенија. О Илија, о Елисеј, о Исус, о Петар хем о Павле воскреснинѓе несаве манушен. Ола шај сине те керен акала чудија само е Девлескере силаја. О Јехова ветинѓа кај ка воскреснинел „околен сој праведна хем околен со нане праведна“ те живинен ки Пхув (Дела 24:15). И Библија исто аѓаар вакерела кај ка овел воскресение ко небо. Окола сој бириме таро Девел, ов ка воскреснинел лен те живинен ко небо е Исусеа (Јован 5:28, 29; 11:25; Филипјаните 3:11; Откровение 20:5, 6).
26. ДЕМОНИЗАМ (СПИРИТИЗАМ)
Демонизам или спиритизам тано кеда некој пробинела те керел лафи е лошна духонцар директно или преку некасте, сар на пример преку о мануша со керена магие или лафи е духонцар. О демонизам тано лошно. О мануша керена акала буќа соске верујнена кај о духо е манушенгоро живинела пало мерибе хем овела духо кова со иси ле бари сила. О демонија исто аѓаар пробинена те влијајнен упро мануша те на шунен е Девле. И астрологија, о магие, о суеверие хем о различна буќа со користинена пе те шај те дикхел пе со ка овел ки иднина или те дознајнел пе нешто, тане исто аѓаар демонизам. Бут лила, списанија, хороскоп, филмија, постерија, чак несаве гиља да, шај те дикхјон кај нане штетна, ама те овен поврзиме магијаја хем демоненцар. Бут адетија со керена пе кеда парунена е мулен, сар на пример кеда керена о диве е мулескере, делинена хајбе лескере душаке или аракхена е муле и рат кеда мерела, исто аѓаар тане поврзиме е демоненцар. О мануша бут пути користинена дрога кеда пробинена те добинен сила таро демонија (Галатите 5:20; Откровение 21:8).
▸ 10 погл., 10 пас.; 16 погл., 4 пас.
27. Е ЈЕХОВАСКОРО ПРАВО ТЕ ВЛАДИНЕЛ УПРО СА
О Јехова тано Семоќно Девел, хем ов керѓа са (Откровение 15:3). Лескере тане са о буќа со постојнена хем иси ле целосно право те владинел упро са со керѓа (Псалм 24:1; Исаија 40:21-23; Откровение 4:11). Ов денѓа законија со ваљани те важинен башо са о буќа со керѓа лен. Исто аѓаар, е Јехова иси ле право те поставинел јаверен сар владетелија. Кеда мангаја хем шунаја е Девле адалеа сикаваја кај поддржинаја лескоро владибе (1. Летописи 29:11).
28. АБОРТУС
Абортус тано намерно мударибе е бебе кова со нане панда бијамо. Ама, нане абортус кеда овела несаво несреќно случај или кеда овена несаве компликацие со анена џи ко адава о бебе те мерел. Таро моменти кеда о бебе тано зачнимо, ов нане само јекх дело таро е дајакоро тело. О бебе тано посебно личност.
29. ТРАНСФУЗИЈА
И трансфузија тани медицинско процедура кеда јекх мануш приминела рат или приминела јекх таро лескере штар главна состојке. О рат со ка приминел ле шај те овел лескоро, кова со сине англедер складиримо, или јавере манушескоро. О штар главна состојке е ратескере тане плазма, е ратескере лоле клетке, е ратескере парне клетке хем е ратескере плочке.
30. ВОСПИТИБЕ
Кеда ки Библија спомнинела пе о лафи „воспитибе“ на мислинела пе само ки казна. Кеда сием воспитиме, адава значинела кај дена пе аменге советија, поуке хем опомене. О Јехова никогаш на опоменинела некас ко начин сој тано сурово хем навредливо (Изреки 4:1, 2). О Јехова дела бут шукар пример е родителенге. Кеда ов воспитинела некас, адава добором шукар влијајнела упро ко мануш со ов мангела те овел воспитимо таро Јехова (Изреки 12:1). О Јехова мангела пле народо хем сикавела ле. Ов дела ле советија кола со испрајнена о погрешно мислење хем поможинела ле те сикљовел сар те размислинел хем те постапинел ко исправно начин. О родителија кеда воспитинена пле чхавен ваљани те поможинен ленге те хаљовен соске ваљани те овен послушна. Исто аѓаар, ваљани те сикавен лен те манген е Јехова хем лескоро Лафи и Библија хем те хаљовен лескере начелија.
31. ДЕМОНИЈА
О демонија тане невидлива лошна духија хем тане бут посилна таро мануша. Ола тане лошна ангелија. О демонија уле лошна кеда коркори одлучинѓе те овен душмања е Девлескере адалеа со на шунѓе ле (1. Мојсеева 6:2; Јуда 6). Ола заедно е Сатанаја уле против о Јехова (5. Мојсеева 32:17; Лука 8:30; Дела 16:16; Јаков 2:19).