Постанак
2 Тако су била довршена небеса и земља и сва њихова војска.+ 2 До седмог дана Бог је довршио своје дело које је начинио, и од седмог дана он почива од свих дела која је начинио.+ 3 И Бог је благословио седми дан и посветио га, јер је тог дана починуо од свих својих дела. Тако је Бог створио све што је намеравао да начини.+
4 Ово је запис о пореклу небеса и земље у време када су створени, оног дана када је Јехова* Бог начинио земљу и небо.+
5 На земљи још није било пољског грмља и још није никло пољско биље, јер Јехова Бог још није пустио кишу+ на земљу и није било човека да обрађује земљу. 6 Али са земље се дизала магла+ и натапала сву површину земље.+
7 Јехова Бог је створио човека од земаљског+ праха+ и удахнуо му у ноздрве дах живота,+ и човек је постао жива душа.+ 8 Јехова Бог је засадио врт у Едену,+ према истоку, и тамо је сместио човека кога је створио.+ 9 Тако је Јехова Бог учинио да из земље никне разноврсно дрвеће пријатно за гледање и чији је плод добар за јело, као и дрво живота+ усред врта и дрво спознања добра и зла.+
10 Из Едена је текла река која је натапала врт, и оданде се делила у четири тока. 11 Првом је име Фисон и он тече око целе земље Евиле,+ где има злата. 12 Злато те земље је добро.+ Тамо има и смоле од бдела*+ и камена оникса.+ 13 Другој реци је име Гион и она тече око целе земље Хус.* 14 Трећој реци је име Хидекел*+ и она тече источно од Асирије.+ Четврта река је Еуфрат.+
15 Јехова Бог је узео човека и сместио га у еденски врт+ да га обрађује и да се брине о њему.+ 16 Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш.+ 17 Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.“+
18 Јехова Бог је затим рекао: „Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу да га допуњује.“+ 19 Јехова Бог је од земље стварао* све дивље животиње пољске и сва створења која лете по небесима, и доводио их је пред човека да види како ће које створење назвати. Како је човек назвао сваку живу душу,+ тако јој је било име.+ 20 Тако је човек давао имена свој стоци и свим створењима која лете по небесима и свим дивљим животињама пољским, али се за човека није нашла помоћница која би га допуњавала. 21 Зато је Јехова Бог пустио дубок сан+ на човека, и док је човек спавао, узео му је једно ребро и затим је то место попунио месом. 22 Јехова Бог је од ребра које је узео човеку начинио жену и довео је човеку.+
23 Тада је човек рекао:
„Ево напокон кости од мојих костију
И меса од мог меса.+
Нека се зове жена,*
Јер је узета од човека.“+
24 Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку+ и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело.+ 25 Обоје су били голи,+ човек и његова жена, али се нису стидели.+