Постанак

29 Затим је Јаков кренуо даље и упутио се у земљу становника Истока.+ 2 Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада.+ На отвору бунара био је један велики камен.+ 3 Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен с отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.

4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+ 5 Тада их упита: „Познајете ли Лавана,+ Нахоровог унука?“,+ а они одговорише: „Познајемо.“ 6 Затим их упита: „Да ли је он добро?“+ Они рекоше: „Добро је. Ево долази његова кћи Рахела+ с овцама!“+ 7 Тада он рече: „Али још је дан. Није још време да се скупљају стада. Напојте овце, а онда их пустите да пасу.“+ 8 А они му на то рекоше: „Не можемо то да урадимо док се не скупе сва стада и не одваља камен с отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“

9 Док је још с њима разговарао, дошла је Рахела+ са овцама свог оца, јер је била пастирица.+ 10 Кад је Јаков видео Рахелу, кћер Лавана, брата своје мајке, и овце Лавана, брата своје мајке, одмах је пришао, одваљао камен с отвора бунара и напојио овце Лавана, брата своје мајке.+ 11 Онда је Јаков пољубио+ Рахелу и гласно заплакао.+ 12 Затим је Јаков рекао Рахели да је он рођак*+ њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу.+

13 Чим је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет.+ Загрлио га је, пољубио и довео у своју кућу.+ Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило. 14 Онда му је Лаван рекао: „Ти си заиста моја кост и моје месо.“+ Тако је Јаков остао код њега месец дана.

15 Након тога, Лаван је рекао Јакову: „Да ли ћеш ми зато што си мој рођак+ служити бадава?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+ 16 Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија,+ а млађа Рахела. 17 Али Лијине су очи биле без сјаја, док је Рахела+ била лепа стаса и лепа лица.+ 18 Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахелу.“+ 19 Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом човеку.+ Остани код мене.“ 20 Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео.+

21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену, јер се завршило време мог служења, па да легнем с њом.“+ 22 Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу.+ 23 Али те вечери узео је своју кћер Лију и увео је код Јакова који је легао с њом. 24 Лаван је своју слушкињу Зелфу+ дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. 25 Ујутру се видело да је то била Лија! Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+ 26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије. 27 Прослави+ до краја ову седмицу са овом женом, па ћеш онда добити и другу жену за још седам година које ћеш ми служити.“+ 28 Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с том женом, а онда му је Лаван дао и своју кћер Рахелу за жену. 29 Лаван је своју слушкињу Валу+ дао својој кћери Рахели да јој буде слушкиња.

30 Затим је Јаков легао и с Рахелом коју је волео више него Лију,+ и служио је код Лавана још седам година.+ 31 Кад је Јехова видео да Лија није вољена,* учинио ју је плодном,+ а Рахела је била нероткиња.+ 32 Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим,*+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“ 33 Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо+ да нисам вољена, па ми је дао и овога.“ Зато му је дала име Симеон.*+ 34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије.*+ 35 Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда.*+ После тога, неко време није рађала.