Постанак
41 После две године фараон је сањао+ да стоји поред Нила. 2 И гле, из Нила је изашло седам лепих и дебелих крава које су пасле траву поред Нила.+ 3 А после њих из Нила је изашло седам ружних и мршавих крава+ које су стале поред тих крава на обали Нила. 4 Тада су краве које су биле ружне и мршаве појеле оних седам лепих и дебелих крава.+ Онда се фараон пробудио.+
5 Али је опет заспао и уснио други сан. И гле, на једној стабљици израсло је седам крупних и лепих класова.+ 6 А после њих израсло+ је седам ситних класова, сасушених због источног ветра.+ 7 И ти ситни класови прогутали су оних седам крупних и пуних класова.+ Тада се фараон пробудио и схватио да је то био сан.
8 Ујутру је био узнемиреног духа.+ Зато је послао слуге да позову све египатске свештенике који се баве магијом+ и све своје мудраце,+ и фараон им је испричао своје снове.+ Али нико није могао да му их протумачи.
9 Тада је главни пехарник рекао фараону:+ „Данас ћу ти рећи своје грехе.+ 10 Кад се фараон био наљутио на своје слуге,+ послао је у тамницу у кући заповедника телесне страже+ мене и главног пекара. 11 Једне ноћи и он и ја смо уснили сан. Сваки сан је имао своје значење.+ 12 С нама је био један младић, Јеврејин,+ слуга заповедника телесне страже.+ Кад смо му испричали снове,+ он нам их је протумачио. Сваком је протумачио његов сан. 13 Онако како нам их је протумачио, тако се и догодило. Мене је фараон вратио у службу,+ а оног човека је обесио.“+
14 Фараон је послао по Јосифа,+ да га брзо доведу из затвора.+ А он се обријао,*+ пресвукао+ и изашао пред фараона. 15 Тада је фараон рекао Јосифу: „Уснио сам сан, али нико не може да га протумачи. Чуо сам да ти можеш протумачити сан кад га чујеш.“+ 16 Јосиф је одговорио фараону: „То није у мојој власти! Бог ће фараону објавити добро.“+
17 Фараон је затим рекао Јосифу: „Сањао сам како стојим на обали Нила. 18 И гле, из Нила је изашло седам дебелих и лепих крава које су пасле траву поред Нила.+ 19 А после њих изашло је седам слабих, веома ружних и мршавих крава.+ Тако ружне краве нисам видео у свој египатској земљи. 20 И те мршаве и ружне краве појеле су оних седам дебелих крава.+ 21 Али иако су их појеле, није се познавало да су им у стомаку, јер су и даље биле ружне као и раније.+ Тада сам се пробудио.
22 „Затим сам сањао како седам пуних и лепих класова избијају на једној стабљици.+ 23 А после њих израсло је седам класова увелих и ситних, сасушених због источног ветра.+ 24 И ти ситни класови прогутали су оних седам лепих класова.+ Испричао сам ово свештеницима који се баве магијом,+ али ниједан није могао да ми објасни.“+
25 Тада је Јосиф рекао фараону: „Оба фараонова сна имају исто значење. Истинити Бог јавља фараону шта ће учинити.+ 26 Седам лепих крава представљају седам година. Исто тако, седам лепих класова представљају седам година. Оба сна имају исто значење. 27 Седам мршавих и ружних крава које су изашле после њих представљају седам година; и седам празних класова, сасушених због источног ветра,+ представљају седам година глади.+ 28 Ово сам већ рекао фараону: истинити Бог је показао фараону шта ће учинити.+
29 „Ево, долази седам веома родних година у свој египатској земљи. 30 Али после њих настаће седам година глади, када ће се заборавити све обиље у египатској земљи и глад ће уништити земљу.+ 31 А обиље које је било у земљи неће се спомињати, јер ће глад која ће после тога доћи бити заиста велика. 32 А то што је фараон два пута уснио сан значи да је истинити Бог то чврсто одлучио+ и да ће истинити Бог то брзо и учинити.+
33 „Зато нека фараон сада потражи разборитог и мудрог човека и нека га постави над египатском земљом.+ 34 Нека фараон постави надгледнике у земљи,+ па нека узима петину рода египатске земље за тих седам родних година.+ 35 Нека они сакупљају сав род током тих седам родних година што долазе. Нека под фараоновом руком сабирају жито за храну, и нека га чувају по градовима.+ 36 Та храна ће служити као залиха у земљи за седам година глади које ће настати у египатској земљи,+ да земља не би пропала због глади.“+
37 То се свидело фараону и свим његовим слугама.+ 38 Зато је рекао својим слугама: „Можемо ли наћи некога као што је овај човек, у коме је Божји дух?“+ 39 Затим је рекао Јосифу: „Пошто ти је Бог дао да све то знаш,+ нико није тако разборит и мудар као што си ти.+ 40 Ти ћеш бити управитељ мог двора+ и цео мој народ безусловно ће те слушати.+ Једино ћу престољем бити већи од тебе.“+ 41 Фараон је још казао Јосифу: „Постављам те над свом египатском земљом.“+ 42 Тада је фараон скинуо печатни прстен+ са своје руке и ставио га Јосифу на руку, обукао га у хаљине од финог ланеног платна и ставио му око врата златан ланац.+ 43 Осим тога, заповедио је да га возе у почасним колима одмах иза фараонових кола+ и да пред њим вичу: „Аврек!“* Тако га је поставио над свом египатском земљом.
44 Затим је фараон рекао Јосифу: „Ја сам фараон, али без твог одобрења нико не сме да подигне ни руку ни ногу у свој египатској земљи.“+ 45 После тога фараон је дао Јосифу име Псонтомфаних и дао му је за жену Асенету,+ кћер Потифере, свештеника из Она.*+ И Јосиф је почео да обилази египатску земљу.+ 46 Јосиф је имао тридесет година+ кад је стао пред фараона, краља Египта.
Затим је Јосиф отишао од фараона и обишао сву египатску земљу. 47 Током седам родних година земља је богато рађала.+ 48 А он је сакупљао сав род током тих седам година које су наступиле у египатској земљи, и тај род је чувао по градовима.+ У сваки град стављао је род с околних њива.+ 49 Јосиф је сакупио велике количине жита,+ као песка морскога, док на крају нису престали да га мере јер се није могло измерити.+
50 Пре него што је наступила прва година глади, Јосифу су се родила два сина,+ која му је родила Асенета, кћи Потифере, свештеника из Она. 51 Јосиф је свом првенцу дао име Манасија,*+ јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју невољу и цео дом мог оца.“+ 52 А другом сину је дао име Јефрем,*+ јер је рекао: „Бог ме је учинио плодним у земљи моје невоље.“+
53 Тако је прошло седам родних година у египатској земљи,+ 54 и наступило је седам година глади, баш као што је Јосиф и рекао.+ У свим земљама настала је глад, а у свој египатској земљи било је хлеба.+ 55 На крају је и у свој египатској земљи почела глад и народ је завапио фараону тражећи хлеб.+ Тада је фараон рекао свим Египћанима: „Идите код Јосифа. Шта год вам каже, то учините.“+ 56 И глад је захватила целу земљу.+ Тада је Јосиф отворио све житнице које су имали и почео да продаје храну Египћанима,+ јер је велика глад захватила египатску земљу. 57 У Египат су долазили и људи из свих земаља да купују храну од Јосифа, јер је велика глад захватила све земље.+