2. Самуилова

21 Једном је у Давидовим данима три године узастопно владала глад.+ Давид се обратио Јехови за савет, а Јехова му је рекао: „На Саулу и на његовом дому лежи кривица за крв због Гаваоњана које је побио.“+ 2 Тада је краљ позвао Гаваоњане+ и разговарао с њима. (Гаваоњани нису били Израелци, него остатак Амореја.+ Премда су им се Израелови синови обавезали заклетвом,+ Саул је хтео да их побије+ у својој ревности+ за Израелове и Јудине синове.) 3 Зато је Давид рекао Гаваоњанима: „Шта да учиним за вас? Чиме да очистим тај грех+ да бисте благословили Јеховино наследство?“+ 4 Гаваоњани су му одговорили: „Не тражимо ни сребра ни злата+ од Саула и његовог дома, нити имамо право да погубимо било кога у Израелу.“ Давид је на то рекао: „Учинићу за вас шта год тражите.“ 5 А они су рекли краљу: „Пошто нас је тај човек уништавао+ и смишљао+ како да нас истреби, да нас не буде нигде на Израеловом подручју, 6 нека нам се преда седам његових синова+ да јавно изложимо+ њихова тела пред Јеховом у Сауловој Гаваји,+ граду Јеховиног изабраника.“+ Тада је краљ рекао: „Предаћу вам их.“

7 Али краљ се смиловао Мефивостеју,+ сину Јонатана, Сауловог сина. Давид је то учинио због заклетве+ којом су се он и Јонатан, Саулов син, један другоме заклели пред Јеховом. 8 Тако је краљ узео два сина која је Ресфа,+ Ајина кћи, родила Саулу, то јест Армонија и Мефивостеја, и још пет синова које је Михала,*+ Саулова кћи, родила Адрилу,+ сину Варзелаја из Авел-Меола. 9 Затим их је предао у руке Гаваоњанима који су јавно изложили њихова тела на гори пред Јеховом.+ Тако су сва седморица заједно убијена. Били су погубљени првих дана жетве, на почетку жетве јечма.+ 10 Ресфа, Ајина кћи,+ узела је кострет+ и прострла је себи на стену, и остала ту од почетка жетве па док киша с неба није пала на њих.+ Пазила је да се дању птице+ небеске не спусте на њих и да им се ноћу звери+ пољске не приближе.

11 После неког времена јавили+ су Давиду шта је учинила Ресфа, Ајина кћи, Саулова иноча.* 12 Давид је отишао и од становника Јависа у Галаду+ узео Саулове кости+ и кости његовог сина Јонатана које су кришом однели с трга у Вет-Сану,+ где су их Филистеји обесили+ оног дана кад су поразили Саула на Гелвуји.+ 13 Затим је однео одатле Саулове кости и кости његовог сина Јонатана, а покупили су и кости оних људи који су били јавно изложени.+ 14 Затим су сахранили Саулове кости и кости његовог сина Јонатана у Сили+ у Венијаминовој земљи, у гробу Киса,+ Сауловог оца, и тако су извршили све што им је краљ заповедио. После тога, Бог је услишио њихове усрдне молитве за земљу.+

15 Филистеји+ су опет заратили с Израелом, тако да је Давид отишао са својим слугама да се бори против Филистеја. На крају се Давид уморио. 16 Јесви-Венов, један од Рефаима,*+ чије је бакарно копље+ било тешко триста сикала* и који је имао припасан нови мач, хтео је да убије Давида. 17 Али Ависај,+ Серујин син, прискочио је Давиду у помоћ,+ ударио Филистејина и убио га. Тада су се Давидови људи заклели Давиду: „Више нећеш ићи с нама у бој,+ да не би угасио+ Израелову светиљку!“+

18 После тога, опет је избио рат с Филистејима у Гову.* Тада је Сивехај+ из Хуса+ убио Сафа, једног од Рефаима.+

19 Када је опет избио рат с Филистејима у Гову, Елханан,+ син Јаре-Орегима из Витлејема, убио је Голијата из Гата, чије је копље имало дршку као ткалачко вратило.+

20 Онда је опет избио рат у Гату,+ где је био један огроман човек, који је имао шест прстију на свакој руци и на свакој нози, укупно двадесет и четири. И он је био један од Рефаима.+ 21 Кад је почео да се руга+ Израелу, убио га је Јонатан,+ син Давидовог брата Симеја.*+

22 Та четворица били су Рефаими из Гата,+ а погинули су од Давидове руке и од руку његових слугу.+