2. Самуилова
7 Када се краљ настанио у свом двору+ и када му је Јехова дао да почине од свих његових непријатеља унаоколо,+ 2 краљ је рекао пророку Натану:+ „Гле, ја живим у двору од кедровине,+ а ковчег истинитог Бога налази се под шатором.“+ 3 Тада Натан рече краљу: „Иди и учини све што ти је у срцу,+ јер је Јехова с тобом.“
4 Те ноћи Јеховина реч+ је дошла Натану: 5 „Иди и реци мом слузи Давиду: ’Овако каже Јехова: „Зар ћеш ми ти саградити дом да у њему пребивам?+ 6 Ја нисам пребивао у дому још од дана када сам извео Израелове синове из Египта па до данас.+ Стално сам путовао около+ и био под шатором+ и од места до места.+ 7 Док сам тако ходио са свим Израеловим синовима,+ да ли сам неком од Израелових племена+ ком сам заповедио да пасе мој народ Израел икада рекао: ’Зашто ми нисте саградили дом од кедровине?‘“‘ 8 Зато сада овако кажи мом слузи Давиду: ’Овако каже Јехова над војскама: „Ја сам те узео с пашњака, од стада које си чувао,+ да будеш вођа+ мом народу Израелу. 9 И бићу с тобом куд год пођеш+ и истребићу пред тобом све твоје непријатеље.+ Створићу ти велико име,+ као што је име великих људи на земљи. 10 Одредићу место+ свом народу Израелу, засадићу+ га да живи на свом месту и нико га више неће узнемиравати. Неправедници га неће више тлачити као раније+ 11 када сам поставио судије+ свом народу Израелу. Ја ћу ти дати да починеш од свих непријатеља својих.+
„’„Јехова ти јавља: Јехова ће ти дом подићи.+ 12 Кад дође време+ да починеш код својих праочева,+ подићи ћу после тебе твог потомка, оног који ће потећи од тебе, и утврдићу његово краљевство.+ 13 Он ће саградити дом мом имену,+ а ја ћу довека утврдити престо његовог краљевства.+ 14 Ја ћу бити његов отац,+ а он ће бити мој син.+ Ако учини неко зло, укорићу га прутом+ људским и ударцима синова људских.* 15 Али му нећу ускратити своју милост* као што сам је ускратио Саулу,+ ког сам уклонио зарад тебе. 16 Твој дом и твоје краљевство трајаће довека. Твој престо довека ће чврсто стајати.“‘“+
17 Тако је Натан пренео Давиду све ове речи и целу визију.+
18 Тада је краљ Давид дошао и сео пред Јехову, па је рекао: „Ко сам ја,+ Суверени Господе Јехова, и шта је мој дом да си ме довде довео? 19 И као да је то мало у твојим очима, Суверени Господе Јехова, него још говориш шта ће бити с домом твог слуге у далекој будућности. И то је закон за све људе,+ Суверени Господе Јехова.+ 20 Шта би ти још Давид могао рећи, кад ти добро познајеш свог слугу,+ Суверени Господе Јехова? 21 Ради своје речи+ и по свом срцу+ ти си учинио сва ова велика дела и обзнанио их свом слузи.+ 22 Зато и јеси велик,+ Суверени Господе Јехова! Нико није као ти+ и осим тебе нема Бога+ међу свим боговима о којима смо својим ушима слушали! 23 Који је народ на земљи као твој народ Израел,+ народ који си ти, Боже, откупио да буде твој народ+ и стекао си себи име,+ учинивши за њега велика и застрашујућа дела+ истеравши друге народе и њихове богове због свог народа, који си себи откупио+ из Египта? 24 Тако си одредио да твој народ Израел+ довека буде твој народ, а ти си, Јехова, постао његов Бог.+
25 „Зато сада, Јехова Боже, нека се за сва времена испуни обећање које си дао свом слузи и његовом дому, и учини како си рекао.+ 26 Нека је твоје име довека велико+ и нека се говори: ’Јехова над војскама Бог је Израелов.‘+ Нека дом твог слуге Давида чврсто стоји пред тобом.+ 27 Јер си ти, Јехова над војскама, Боже Израелов, јавио свом слузи: ’Саградићу ти дом.‘+ Зато се твој слуга усудио да ти се обрати у овој молитви.+ 28 Заиста, Суверени Господе Јехова, ти си истинити Бог! Нека се твоје речи покажу истинитима,+ јер си свом слузи обећао ово добро.+ 29 Молим те, благослови+ дом свог слуге да довека остане пред тобом.+ Суверени Господе Јехова, ти си тако обећао и нека твојим благословом довека буде благословљен дом твог слуге.“+