1. Краљевима

18 После много времена,+ то јест треће године, Илији је дошла Јеховина реч: „Иди и покажи се Ахаву, јер сам одлучио да пустим кишу на земљу.“+ 2 Тако је Илија отишао да се покаже Ахаву. А у Самарији је владала велика глад.+

3 Ахав је позвао Авдију, управитеља свог двора.+ (Авдија се много бојао+ Јехове. 4 Кад је Језавеља+ убијала Јеховине пророке,+ Авдија је узео сто пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у свакој, и доносио им је хлеба и воде.)+ 5 Ахав рече Авдији: „Обиђи све изворе и потоке у земљи. Можда ћемо пронаћи мало зелене траве+ да сачувамо живот коњима и мазгама, да нам не угине сва стока.“+ 6 Тако су се међу собом договорили куда ће ићи. Ахав је сам отишао једним путем, а Авдија је отишао другим путем, исто сам.+

7 Док је Авдија био на путу, у сусрет му је дошао Илија.+ Кад га је Авдија препознао, паде ничице+ и рече: „Јеси ли то ти, мој господару+ Илија?“ 8 Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци свом господару:+ ’Ево Илије.‘“ 9 Али он рече: „Шта сам згрешио+ да свог слугу предајеш у руке Ахаву да ме погуби? 10 Тако жив био Јехова,+ твој Бог, нема народа ни краљевства куда мој господар није слао да те траже. Кад би му рекли: ’Није овде‘, тражио би од тог краљевства или народа да се закуну да те нису нашли.+ 11 А ти сад кажеш: ’Иди и реци свом господару: „Ево Илије.“‘ 12 Али кад одем од тебе, Јеховин дух+ ће те однети ко зна где. Ако одем и кажем Ахаву, а он те не нађе, сигурно ће ме убити.+ А твој слуга боји се Јехове од своје младости.+ 13 Зар мој господар није чуо шта сам учинио кад је Језавеља убијала Јеховине пророке, како сам сакрио сто Јеховиних пророка, по педесет у свакој пећини,+ и доносио им хлеба и воде?+ 14 А ти сада кажеш: ’Иди и реци свом господару: „Ево Илије.“‘ Он ће ме сигурно убити.“+ 15 Али Илија рече: „Тако жив био Јехова+ над војскама+ пред којим стојим, данас ћу му се показати.“

16 Тада је Авдија пошао у сусрет Ахаву и јавио му вест, а Ахав је кренуо пред Илију.

17 Чим Ахав угледа Илију, рече му: „Јеси ли ти онај што доноси невољу Израелу?“+

18 Он одговори: „Не доносим ја невољу+ Израелу, него ти и дом твог оца,+ јер сте оставили Јеховине заповести+ и пошли за ликовима Вала.+ 19 А сада заповеди да се к мени на гору Кармил+ скупи цео Израел заједно с четиристо и педесет Валових пророка+ и четиристо пророка који се клањају обредном деблу,*+ који једу за Језавељиним столом.“+ 20 Ахав је позвао све Израелове синове и скупио пророке+ на гори Кармил.

21 Тада Илија приступи целом народу и рече: „Докле ћете храмати на две стране?+ Ако је Јехова истинити Бог, идите за њим,+ а ако је Вал, идите за њим.“ Али народ му не одговори ни речи. 22 Илија рече народу: „Још сам само ја остао од Јеховиних пророка,+ а Валових пророка има четиристо и педесет. 23 Нека нам сада дају два јунца па нека они изаберу себи једног јунца, нека га исеку на комаде и ставе на дрва, али нека не пале ватру. А ја ћу припремити другог јунца и ставићу га на дрва, али нећу палити ватру. 24 Тада ви призовите име свог бога,+ а ја ћу призвати Јеховино име. Бог који одговори ватром,+ то је истинити Бог.“+ На то цео народ одговори: „Добро си рекао.“

25 Затим Илија рече Валовим пророцима: „Најпре ви изаберите једног јунца и припремите га, јер вас је више. И призовите име свог бога, али не палите ватру.“ 26 Они су узели јунца ког им је дао и припремили га, а затим су од јутра до подне призивали Валово име: „Вале, услиши нас!“ Али није било ни гласа+ ни одговора.+ А они су храмајући играли око олтара који су начинили. 27 У подне Илија поче да им се руга:+ „Вичите из свег гласа, јер је он бог.+ Мора да се нешто замислио или треба да обави нужду+ па је отишао у нужник.+ Или можда спава па га треба пробудити!“+ 28 А они су почели да вичу из свег гласа и да се по свом обичају секу+ бодежима и копљима док их није облила крв. 29 Кад је прошло подне, и даље су се понашали необично као да су пали у пророчки занос+ све док није дошло време да се принесе принос од жита, али није било ни гласа ни одговора нити знака да ико слуша.+

30 На крају Илија рече целом народу: „Приступите к мени.“ Кад му је приступио цео народ, он је почео да поправља Јеховин олтар који је био срушен.+ 31 Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јакова, коме је дошла Јеховина реч:+ „Име ће ти бити Израел.“+ 32 Од тих каменова подигао је олтар+ у Јеховино име.+ Онда је око олтара начинио јарак који је обухватао толико земље да се могло засејати две сеа мере* семена. 33 Затим је наслагао дрва,+ исекао јунца на комаде и ставио га на дрва. Тада рече: „Напуните четири крчага воде и излијте је на жртву паљеницу и на дрва.“ 34 Затим рече: „Учините то још једном.“ И учинили су то још једном. Онда опет рече: „Учините то и трећи пут.“ И учинили су то и трећи пут. 35 Вода се разлила свуда око олтара, а и јарак се напунио водом.

36 Кад је дошло време+ да се принесе принос од жита, пророк Илија приступи и рече: „Јехова, Боже Аврахамов,+ Исаков+ и Израелов,+ нека се данас обзнани да си ти Бог у Израелу,+ да сам ја твој слуга и да сам све ово учинио по твојој речи.+ 37 Услиши ме, Јехова, услиши ме да би овај народ знао да си ти, Јехова,+ истинити Бог, и да ти обраћаш њихово срце.“+

38 Тада дође ватра+ од Јехове и спали жртву паљеницу,+ дрва, камење и прашину, и упи воду из јарка.+ 39 Кад то виде, сав народ паде ничице+ и рече: „Јехова је истинити Бог! Јехова је истинити Бог!“ 40 А Илија им рече: „Похватајте Валове пророке! Не дајте ниједном да побегне!“ Они су их похватали, а Илија их је затим одвео у долину Кисон+ и тамо их побио.+

41 Затим Илија рече Ахаву: „Иди горе, једи и пиј,+ јер се чује хука која најављује кишу.“+ 42 Ахав је отишао горе да једе и пије, а Илија се попео на врх Кармила, сагнуо се до земље+ и ставио лице међу колена.+ 43 Затим свом слузи рече: „Молим те, иди горе и погледај према мору.“ Он је отишао и погледао, а затим рекао: „Ништа се не види.“ А он рече: „Иди опет“, и тако седам пута.+ 44 Седми пут слуга рече: „Ено, мали облак као човечји длан диже се с мора.“+ Тада Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Прежи коње+ и иди да те не ухвати пљусак!‘“ 45 У међувремену небо се замрачило од облака и ветра,+ и почео је јак пљусак.+ Ахав се попео на кола и одвезао у Језраел.+ 46 Јеховина рука била је над Илијом,+ и он је подвио скутове хаљине своје+ и трчао пред Ахавом све до Језраела.+