2. Краљевима
22 Јосија+ је имао осам година кад је почео да влада и владао је тридесет и једну годину у Јерусалиму. Његова мајка звала се Једида и била је кћи Адаје из Воската.+ 2 Он је чинио оно што је исправно у Јеховиним очима+ и у свему је ходио путем Давида, свог праоца,+ не скрећући ни десно ни лево.+
3 Осамнаесте године свог владања, краљ Јосија је послао свог писара Сафана,+ сина Азалије, Месуламовог сина, у Јеховин дом и рекао му: 4 „Иди код првосвештеника+ Хелкије.+ Нека он припреми новац+ који се доноси у Јеховин дом+ и који вратари+ скупљају од народа. 5 Нека се новац преда онима који су постављени да надгледају послове+ у Јеховином дому, а они нека га дају онима који раде на Јеховином дому да се поправе оштећења на дому,+ 6 градитељима, зидарима и другим мајсторима, и да се купи дрвна грађа и клесани камен за поправку дома.+ 7 Али нека се од оних којима је предат новац не тражи да полажу рачуне за то како га троше,+ јер они раде верно.“+
8 Касније је првосвештеник Хелкија+ рекао писару+ Сафану:+ „Пронашао сам књигу закона+ у Јеховином дому.“ Хелкија је дао књигу Сафану и он је почео да је чита. 9 Тада је писар Сафан отишао код краља и известио га: „Твоје слуге су скупиле новац који се доноси у дом и предале су га онима који су постављени да надгледају послове у Јеховином дому.“+ 10 Писар Сафан је затим рекао краљу: „Свештеник Хелкија ми је дао једну књигу.“+ И Сафан је почео да је чита пред краљем.
11 Кад је краљ чуо речи записане у књизи закона, раздерао је своје хаљине.+ 12 Затим је свештенику Хелкији, Ахикаму,+ Сафановом сину, Ахвору, Михејином сину, писару Сафану и краљевом слузи Асаји+ заповедио: 13 „Идите и упитајте+ Јехову за мене, за народ и за сву Јудину земљу. Питајте за речи записане у овој књизи која је пронађена, јер је велик Јеховин гнев+ који је плануо на нас зато што наши праочеви+ нису слушали речи ове књиге нити су чинили све што је записано за нас.“+
14 Тако су свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја отишли код пророчице Олде,+ жене Салума, чувара одеће,+ сина Текује, Арасовог сина. Она је живела у Јерусалиму, у новом делу града.* Кад су јој казали због чега су дошли,+ 15 она им је рекла: „Овако каже Јехова, Израелов Бог:+ ’Реците човеку који вас је послао код мене: 16 „Овако каже Јехова: ’Ево, пустићу невољу+ на ово место и на његове становнике,+ и испунићу све+ што стоји у књизи коју је прочитао Јудин краљ,+ 17 јер су ме оставили и приносе ка̂д другим боговима+ да би ме вређали свим делима својих руку.+ Зато је мој гнев плануо на ово место и неће се угасити.‘“‘+ 18 А Јудином краљу који вас шаље да питате Јехову реците: ’Овако каже Јехова, Израелов Бог, за речи које си чуо:+ 19 „Зато што ти се срце+ смекшало па си се понизио+ пред Јеховом кад си чуо шта сам објавио против овог места и његових становника, да ће постати страшан призор и да ће их снаћи проклетство,+ и зато што си раздерао+ своје хаљине и плакао преда мном, ја сам те услишио“, говори Јехова.+ 20 „Зато ћу те прибрати+ твојим праочевима и у миру+ ћеш бити положен у свој гроб. Твоје очи неће видети сву невољу коју ћу нанети овом месту.“‘“ Они су донели краљу тај одговор.