2. Краљевима
3 Јорам,+ Ахавов син, постао је краљ над Израелом у Самарији осамнаесте године Јосафатовог владања над Јудом. Јорам је владао дванаест година. 2 Он је чинио оно што је зло у Јеховиним очима,+ али не као његов отац+ и његова мајка. Уклонио је Валов обредни стуб+ који је начинио његов отац.+ 3 Али се држао греха којима је Јеровоам,+ Наватов син, навео Израел на грех.+ Није одступио од њих.
4 Миса,+ краљ Моава, узгајао је овце и плаћао је краљу Израела данак од сто хиљада јагањаца и сто хиљада неострижених овнова. 5 А кад је Ахав умро,+ краљ Моава побунио+ се против краља Израела. 6 У то време краљ Јорам је изашао из Самарије и окупио+ све Израелце. 7 Затим је послао гласнике код Јосафата, Јудиног краља, и поручио му: „Краљ Моава побунио се против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат против Моава?“ Јосафат је одговорио: „Поћи ћу.+ Ја сам као и ти, мој народ као и твој народ,+ моји коњи као и твоји коњи.“ 8 Затим је упитао: „Којим ћемо путем ићи?“ А Јорам је одговорио: „Кроз едомску пустињу.“+
9 Тако су краљ Израела, Јудин краљ и едомски краљ+ кренули. Ишли су седам дана заобилазним путем, али није било воде за војску и за стоку која је ишла за њима. 10 Тада краљ Израела рече: „Јао, Јехова је позвао нас тројицу краљева да нас преда у руке Моавцима!“+ 11 А Јосафат рече:+ „Зар овде нема ниједног Јеховиног пророка+ да преко њега тражимо савет од Јехове?“+ Један од слугу краља Израела одговори: „Ту је Јелисеј,+ Сафатов син, који је Илији водом поливао руке.“+ 12 Јосафат рече: „Јеховина реч је с њим.“ Тако су краљ Израела, Јосафат и краљ Едома отишли код њега.
13 Јелисеј рече краљу Израела: „Шта ја имам с тобом?+ Иди пророцима+ свог оца и пророцима своје мајке.“ А краљ Израела му рече: „Немој ме одбити, јер је Јехова позвао нас тројицу краљева да нас преда у руке Моавцима.“+ 14 Јелисеј рече: „Тако жив био Јехова+ над војскама коме служим, да није Јосафата, Јудиног краља, ког поштујем, не бих се обазирао на тебе+ нити бих те погледао.+ 15 Доведите ми некога ко свира на жичаном инструменту.“+ И док је слушао свирача, Јеховина рука+ дошла је на Јелисеја, 16 и он рече: „Овако каже Јехова: ’Ископајте у овој долини* много јама.+ 17 Јер овако каже Јехова: „Нећете осетити ветар нити ћете видети кишу, а ипак ће се ова долина напунити водом,+ па ћете из ње пити+ и ви и ваша стока и ваше остале животиње.“‘ 18 То ће Јехови заиста бити лако,+ и предаће Моавце у ваше руке.+ 19 А ви разорите све утврђене градове+ и све изабране градове, посеците+ сва добра+ стабла, затрпајте све водене изворе и сваку добру њиву заспите камењем и тако је покварите.“
20 И заиста, ујутру,+ у време кад се приноси принос од жита,+ дошла је вода од Едома, и земља се напунила водом.
21 Кад су Моавци чули да су краљеви дошли да се боре против њих, скупили су све оне који су могли да опашу+ војнички појас, а и оне старије, па су стали на границу. 22 Кад су рано ујутру устали и кад је сунце засјало над водом, Моавцима са супротне стране учинило се да је вода црвена као крв. 23 Зато су рекли: „То је крв! Сигурно су краљеви извукли мачеве и погубили један другог. А сада на плен,+ Моавци!“ 24 Али кад су дошли у израелски логор, Израелци+ су устали и ударили на њих, тако да су Моавци побегли пред њима.+ Израелци су ушли у Моав, и како су напредовали, тако су убијали Моавце. 25 Срушили су градове+ и на све добре њиве сви су бацили по камен док их нису засули. Затрпали+ су и све изворе воде и посекли+ сва добра стабла. Остало је само камење Кир-Аресета,+ који су људи наоружани праћкама опколили и нападали.
26 Кад је краљ Моава видео да ће изгубити битку, узео је са собом седамсто људи наоружаних мачем и покушао да се пробије до краља Едома.+ Али нису успели. 27 На крају је узео свог првенца који би био владар уместо њега и принео+ га на зиду као жртву паљеницу. Тада се подигао силан гнев против Израелаца, тако да су они отишли од њега и вратили се у своју земљу.