2. Краљевима

5 Наман,+ заповедник војске краља Сирије, био је пред својим господарем велик и веома цењен, јер је преко њега Јехова дао победу Сирији.+ Али тај одважан и силан човек био је губав. 2 Једном су чете Сиријаца пошле у пљачку+ и у израелској земљи заробиле једну девојчицу+ која је постала слушкиња Намановој жени. 3 Она је рекла+ својој господарици: „Кад би само мој господар отишао код пророка+ који је у Самарији! Он би га излечио од губе.“+ 4 Затим је Намановом господару овако било јављено: „Тако и тако је рекла девојчица+ из израелске земље.“

5 Краљ Сирије је рекао: „Хајде, иди! Ја ћу послати писмо краљу Израела.“ Тако је Наман отишао, поневши+ десет таланата сребра, шест хиљада златника+ и десет нових хаљина.+ 6 Он је дошао код краља Израела носећи му писмо+ у ком је стајало: „Заједно с овим писмом шаљем ти Намана, свог слугу, да га излечиш од губе.“ 7 Кад је краљ Израела прочитао писмо, раздерао+ је своје хаљине и рекао: „Зар сам ја Бог+ да могу одузети живот или га сачувати,+ па овај шаље код мене човека да га излечим од губе? Погледајте, молим вас, како тражи свађу са мном.“+

8 Кад је Јелисеј, Божји човек, чуо да је краљ Израела раздерао+ своје хаљине, одмах је овако поручио краљу: „Зашто си раздерао своје хаљине? Молим те, нека тај човек дође код мене и увери се да постоји пророк у Израелу.“+ 9 Тако је Наман дошао са својим коњима и бојним колима и стао на улаз Јелисејеве куће. 10 А Јелисеј му је послао гласника и поручио му: „Иди и окупај+ се седам пута+ у Јордану па ће ти тело бити здраво+ и бићеш чист.“ 11 Тада се Наман наљутио,+ окренуо се да пође и рекао: „Гле, ја сам мислио+ да ће он изаћи пред мене, да ће стати и призвати име Јехове, свог Бога, па ће прећи руком преко оболелог места и излечити губу. 12 Зар нису Авана и Фарфар, реке у Дамаску,+ боље од свих израелских вода?+ Зар се не могу окупати у њима и бити чист?“+ Затим се окренуо и отишао пун гнева.+

13 Али тада су му приступиле његове слуге и рекле му: „Оче,+ да је пророк тражио од тебе нешто велико, зар не би то учинио? Па зашто онда не учиниш и то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист‘?“ 14 Тада је Наман сишао и заронио у Јордан седам пута, према речи Божјег човека.+ Тада му је тело постало чисто+ као тело малог детета.+

15 Затим се са свом својом пратњом вратио код Божјег човека.+ Кад је дошао, стао је пред њега и рекао му: „Ево, сада знам да заиста нема Бога нигде на земљи осим у Израелу.+ Молим те, прими овај дар као благослов од свог слуге .“+ 16 Али Јелисеј рече: „Тако жив био Јехова+ коме служим, нећу то примити.“+ Наман га је наговарао да прими, али он није хтео. 17 На крају Наман рече: „Ако је тако, онда, молим те, допусти да се твом слузи да мало земље,+ колико могу понети две мазге, јер твој слуга више неће приносити ни жртве паљенице ни друге жртве другим боговима, него само Јехови.+ 18 Али нека Јехова твом слузи опрости ово: Кад мој господар уђе у Римонов+ храм да би се тамо поклонио,+ па се наслони на моју руку тако да и ја морам да се поклоним+ у Римоновом храму, молим те, нека Јехова опрости+ твом слузи кад се поклони у Римоновом храму.“ 19 Тада му Јелисеј рече: „Иди с миром.“+ Наман је отишао од њега и прешао добар део пута.

20 А Гијезије,+ слуга Јелисеја, Божјег човека,+ рече у себи: „Ево, мој господар није ништа узео од тог Сиријца Намана+ и није хтео да прими из његове руке оно што је он донео. Тако жив био Јехова,+ ја ћу потрчати за њим и узећу нешто од њега.“+ 21 Тако је Гијезије отрчао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сиђе с кола, пође му у сусрет и упита: „Је ли све у реду?“+ 22 А он одговори: „Све је у реду. Мој господар+ ме шаље+ и поручује ти: ’Ево, управо су дошла код мене два младића из брдовитог подручја Јефрема, пророчки синови.*+ Молим те, дај ми за њих талант* сребра и две нове хаљине.‘“+ 23 Наман рече: „Ево, узми два таланта.“ И наговарао+ га је да узме тако да је на крају свезао два таланта сребра у две кесе, заједно са две хаљине, и дао је то двојици својих слугу да носе пред њим.

24 Кад је стигао на Офел,* узео је ствари из њихових руку и оставио их у кућу,+ а људе је отпустио и они су отишли. 25 Он је дошао и стао пред свог господара.+ Јелисеј га упита: „Одакле долазиш, Гијезије?“ Он одговори: „Твој слуга није нигде ишао.“+ 26 Али Јелисеј му рече: „Зар нисам у духу био с тобом кад се човек окренуо, сишао с кола и пошао ти у сусрет? Зар је сада време да се прима сребро или да се примају хаљине, маслињаци, виногради, овце, стока, слуге или слушкиње?+ 27 Зато ће Наманова губа+ прионути за тебе и за твоје потомке довека.“+ Тако је Гијезије отишао од њега губав, бео као снег.+