2. Краљевима
7 Тада Јелисеј рече: „Слушајте Јеховину реч.+ Овако каже Јехова: ’Сутра у ово доба на самаријским вратима једна сеа мера* финог брашна коштаће један сикал,* и две сеа мере јечма коштаће један сикал.‘“+ 2 На то ађутант, на чију се руку краљ ослањао,+ одговори Божјем човеку: „Чак и кад би Јехова отворио бране на небесима,+ да ли би се то могло догодити?“+ А он рече: „Видећеш то својим очима,+ али нећеш јести.“+
3 На градским вратима била су четири губавца.+ Они су рекли један другом: „Зашто да седимо овде док не умремо? 4 Ако уђемо у град, у граду је глад па ћемо тамо умрети.+ А ако останемо овде, опет ћемо умрети. Зато хајде да одемо у сиријски логор. Ако нам поштеде живот, живећемо, а ако нас погубе, умрећемо.“+ 5 Тако су у сумрак устали и пошли у сиријски логор. Кад су дошли до логора видели су да у њему нема никога.
6 Јехова је учинио да се у сиријском логору чује+ тутњава бојних кола, коња и велике војске,+ тако да су говорили један другом: „Гле, краљ Израела унајмио је против нас хетејске+ и египатске+ краљеве да ударе на нас!“ 7 Тако су у сумрак устали и побегли,+ оставивши своје шаторе, коње+ и магарце, сав логор као што је био. Побегли су да би спасли своје душе.+
8 Кад су губавци дошли до логора, ушли су у један шатор, јели и пили, а онда су покупили из њега сребро, злато и хаљине, отишли и то сакрили. Затим су се вратили, ушли у други шатор, узели ствари из њега, отишли и сакрили их.+
9 Али тада су рекли један другом: „Није добро то што радимо. Данас је дан добрих вести.+ Ако будемо оклевали и чекали док не сване јутро, бићемо криви.+ Зато сада хајде да идемо и јавимо то на краљевом двору.“ 10 Тако су отишли и позвали градске вратаре+ и јавили им: „Отишли смо у сиријски логор и тамо није било никога нити се чуо људски глас. Остали су само привезани коњи и магарци и шатори као што су и били.“+ 11 Тада су градски вратари повикали и јавили то на краљевом двору.
12 Краљ је устао усред ноћи и рекао својим слугама:+ „Ја ћу вам рећи шта су нам Сиријци учинили.+ Они добро знају да смо гладни+ и зато су отишли из логора и сакрили се у пољу,+ говорећи: ’Кад изађу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.‘“ 13 Али је један од његових слугу рекао: „Изабери људе који ће узети пет коња од оних што су још остали у граду.+ Јер гле, биће им исто као и целом израелском мноштву што је остало, и као целом израелском мноштву што је изгинуло.+ Пошаљимо их па ћемо видети.“ 14 Тако су узели двоја кола с коњима и краљ их је послао у сиријски логор и рекао: „Идите и извидите шта се дешава.“ 15 Они су ишли за Сиријцима све до Јордана, и гле, сав пут је био прекривен хаљинама и стварима+ које су Сиријци у бегу побацали.+ Затим су се гласници вратили и јавили то краљу.
16 Народ је изашао и опљачкао+ сиријски логор, тако да је једна сеа мера финог брашна коштала један сикал, и две сеа мере јечма коштале су један сикал, према Јеховиној речи.+ 17 Краљ је поставио оног ађутанта на чију се руку ослањао+ да надгледа градска врата, али народ га је изгазио+ на вратима тако да је умро, према речи Божјег човека+ коју је рекао кад је краљ дошао код њега. 18 Тако се испунило оно што је Божји човек рекао краљу: „Сутра у ово доба на самаријским вратима две сеа мере јечма коштаће један сикал, и једна сеа мера финог брашна коштаће један сикал.“+ 19 Али ађутант је одговорио Божјем човеку: „Чак и кад би Јехова отворио бране на небесима, да ли би се могло догодити то што кажеш?“+ А он је рекао: „Видећеш то својим очима, али нећеш јести!“+ 20 То му се и догодило,+ јер га је народ изгазио+ на вратима тако да је умро.