2. Летописа

20 После тога су Моавови синови+ и Амонови синови,+ а с њима и неки Амонимци,+ заратили с Јосафатом.+ 2 Људи су дошли код Јосафата и јавили му: „На тебе долази велико мноштво с оне стране мора,* из Едома.+ Ено их у Асасон-Тамару, то јест у Ен-Гаду.“+ 3 Тада се Јосафат уплашио,+ и окренуо лице к Јехови да га тражи.+ Огласио је пост+ по свој Јудиној земљи. 4 Јудини синови су се скупили да траже савет од Јехове.+ Из свих Јудиних градова дошли су да траже савет од Јехове.+

5 Тада је Јосафат устао пред Јудиним и јерусалимским збором у Јеховином дому,+ пред новим двориштем,+ 6 и рекао:+

„Јехова, Боже наших праочева,+ зар ниси ти Бог на небесима+ и зар ти не владаш над краљевствима свих народа?+ Зар није у твојој руци таква сила и моћ да се нико не може одржати пред тобом?+ 7 Зар ниси ти, Боже наш,+ отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом+ и дао+ је довека потомству Аврахама, који те је волео?*+ 8 Они су се населили у њој и саградили у њој светилиште твом имену,+ рекавши: 9 ’Ако дође на нас невоља,+ мач, осуда, пошаст+ или глад,+ стаћемо пред овим домом+ и пред тобом, јер је твоје име+ у овом дому, и вапићемо за помоћ у својој невољи, а ти нас услиши и избави.‘+ 10 А сада, Амонови+ и Моавови+ синови и они из брдовитог подручја Сира,+ кроз чију земљу ниси дао Израелцима да прођу кад су излазили из египатске земље, него су их заобишли и нису их истребили,+ 11 они нам сада узвраћају+ тиме што долазе да нас отерају са твог поседа који си нама дао.+ 12 Боже наш, зар им нећеш судити?+ Јер ми смо немоћни пред овим великим мноштвом које долази на нас.+ Ми не знамо шта да радимо,+ него су наше очи упрте у тебе.“+

13 Сви Јудини синови све време су стајали пред Јеховом,+ с малом децом,+ са својим женама и синовима.

14 Тада је Јеховин дух+ усред збора сишао на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јеила, Матанијиног сина, Левита од Асафових синова.+ 15 Он је рекао: „Послушајте сви Јудини синови и становници Јерусалима и ти, краљу Јосафате! Овако вам каже Јехова: ’Не бојте+ се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји.+ 16 Сутра изађите на њих. Они ће се пењати уз брдо Зис, а ви ћете их срести на крају долине пред пустињом Јеруил. 17 Нећете се ви борити+ у овом боју. Заузмите своја места, стојте+ и гледајте како ће вас Јехова спасти.+ Јудо и Јерусалиме, не бојте се и не плашите се.+ Сутра изађите на њих и Јехова ће бити с вама.‘“+

18 Тада се Јосафат поклонио лицем до земље,+ а и сви Јудини синови и становници Јерусалима пали су пред Јеховом да се поклоне Јехови.+ 19 Левити+ од Катових синова+ и од Корејевих синова+ устали су и на сав глас хвалили Јехову, Израеловог Бога.+

20 Ујутру су рано устали и кренули према пустињи+ Текоји.+ Кад су излазили, Јосафат је стао и рекао: „Чујте ме, Јудини синови и становници Јерусалима!+ Уздајте+ се у Јехову, свог Бога, да бисте се могли одржати. Уздајте се у његове пророке+ и победићете.“

21 Затим се посаветовао+ с народом и поставио оне који певају+ Јехови и оне који му у светом руху+ упућују хвале+ да иду пред наоружаним ратницима,+ говорећи: „Хвалите Јехову,+ јер вечна је љубав* његова!“+

22 Кад су почели радосно клицати и упућивати хвале, Јехова је поставио заседу+ Амоновим и Моавовим синовима и онима из брдовитог подручја Сира који су дошли на Јуду, тако да су почели да се боре једни против других.+ 23 Амонови и Моавови синови устали су на становнике брдовитог подручја Сира+ да их побију* и истребе. А кад су завршили с њима, ударили су једни на друге и међусобно се поубијали.+

24 Кад су Јудини синови дошли до стражарске куле у пустињи+ и погледали према мноштву, гле, лешеви су лежали по земљи,+ нико се није спасао. 25 Јосафат је са својим људима дошао да покупи плен+ и нашли су код њих много блага, одеће и драгоцених ствари. Покупили су с њих толико плена да више нису могли да носе.+ Три дана су купили плен, јер га је било много. 26 Четвртог дана скупили су се у долини Вераки и тамо су благосиљали Јехову.+ Зато су тој долини дали име+ Верака,* које носи до данас.

27 Затим су се сви Јудини синови и они из Јерусалима, с Јосафатом на челу, радосно вратили у Јерусалим, јер их је Јехова развеселио победом над њиховим непријатељима.+ 28 Тако су дошли у Јерусалим у Јеховин дом+ с харфама,+ другим жичаним инструментима+ и трубама.+ 29 Страх+ од Бога обузео је сва краљевства других земаља кад су чули да се Јехова борио против Израелових непријатеља.+ 30 Тако је Јосафатово краљевство било у миру јер му је његов Бог дао мир на свим његовим границама.+

31 Јосафат+ је владао над Јудом. Имао је тридесет и пет година кад је почео да влада и владао је двадесет и пет година у Јерусалиму. Његова мајка звала се Азува+ и била је Силејева кћи. 32 Он је ходио путем свог оца Асе,+ и није одступио од његовог пута, него је чинио оно што је исправно у Јеховиним очима.+ 33 Само што обредне узвишице+ нису биле уклоњене. Народ још није био припремио своје срце да служи Богу својих праочева.+

34 Остала Јосафатова дела, од почетка до краја, записана су у записима Јуја,+ Ананијевог сина,+ који су уврштени у Књигу+ о краљевима Израела. 35 Затим се Јосафат, Јудин краљ, удружио с Охозијом,+ краљем Израела, који је чинио зло.+ 36 Удружио се с њим да би направио бродове који ће пловити у Тарсис.+ Тако су направили бродове у Есион-Геверу.+ 37 Али Елијезер, син Додава из Марисе, пророковао је против Јосафата и рекао: „Зато што си се удружио с Охозијом,+ Јехова ће разорити твоја дела.“+ Тако су се бродови разбили+ и нису могли да плове у Тарсис.+