Немија
13 Тог дана, пред народом се читала+ Мојсијева књига,+ и у њој се нашло записано да Амонац+ и Моавац+ довека+ не могу постати део збора истинитог Бога, 2 јер нису дочекали синове Израелове с хлебом+ и водом,+ него су против њих унајмили Валама+ да их прокуне.+ Али наш Бог је обратио проклетство у благослов.+ 3 Кад су чули тај закон,+ почели су да одвајају+ од Израела све туђинце.*
4 Пре тога је Елијасив,+ свештеник постављен над трпезаријама+ дома нашег Бога, који је био Товијин+ рођак, 5 уредио за овога велику трпезарију+ где су се раније остављали приноси од жита,+ тамјан, прибор, десетак од жита, младог вина+ и уља+ одређен за Левите,+ певаче и вратаре, као и прилози за свештенике.
6 Док се све то збивало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам тридесет и друге+ године Артаксеркса,+ вавилонског краља, отишао код краља, а после неког времена замолио сам краља да добијем одсуство.+ 7 Када сам се вратио у Јерусалим сазнао сам за зло које је Елијасив+ учинио ради Товије+ уредивши му трпезарију у дворишту дома+ истинитог Бога. 8 То ми је било врло мрско.+ Зато сам избацио+ из трпезарије сав Товијин намештај. 9 Затим сам наредио да се очисте+ трпезарије,+ и вратио сам у њих прибор+ из дома истинитог Бога, као и принос од жита и тамјан.+
10 Сазнао сам и то да Левити нису добијали свој део,+ тако да су се Левити и певачи који су ту радили разбежали сваки на своју њиву.+ 11 Тада сам прекорио+ управитеље:+ „Зашто је дом истинитог Бога занемарен?“+ Затим сам их сакупио и поставио их на њихово место. 12 Сав Јудин народ доносио је у складишта+ десетке+ од жита,+ младог вина+ и уља.+ 13 Над складиштима сам поставио свештеника Селемију, преписивача Садока и од Левита Федају, а под њиховим надзором био је Анан, син Захура, Матанијиног сина,+ јер се сматрало да су они верни,+ а дужност им је била да деле+ својој браћи.
14 Сети ме се,+ Боже мој, због тога и немој избрисати+ дела моја која сам одано* чинио за твој дом+ и бринуо се за њега.
15 У то време видео сам у Јуди људе како газе грожђе у винској преси на сабат,+ како доносе снопове жита и товаре+ га на магарце,+ а исто тако и вино, грожђе, смокве+ и разне друге ствари и доносе их у Јерусалим на сабатни дан.+ Опомињао сам их што су у тај дан продавали храну. 16 У граду су живели и Тирци+ који су доносили рибу и разноврсну робу+ и продавали је на сабат синовима Јудиним у Јерусалиму. 17 Зато сам прекоравао Јудине великаше:+ „Какво то зло дело чините и скрнавите сабатни дан? 18 Зар нису тако чинили ваши праочеви,+ па је наш Бог довео сву ову невољу+ на нас и на овај град? А ви још више распирујете жестоки гнев на Израел скрнавећи сабат.“+
19 Чим је уочи сабата на јерусалимска врата пала сенка, наредио сам да се врата затворе.+ И још сам им рекао да их не отварају док не прође сабат. На врата сам поставио неколико својих слугу да се никакав терет не уноси на сабатни дан.+ 20 Трговци и продавци разноврсне робе преноћили су изван Јерусалима двапут. 21 Тада сам их упозорио:+ „Зашто ноћите пред зидинама? Ако то још једном учините, дићи ћу руку на вас.“+ Од тада више нису долазили на сабат.
22 Затим сам рекао Левитима+ да треба редовно да се чисте+ и да долазе и чувају врата+ како би се сабатни дан држао светим.+ И за ово ме се сети,+ Боже мој, и смилуј ми се због велике милости* своје.+
23 У то време видео сам и Јудејце који су узели себи+ за жене Азоћанке,+ Амонке и Моавке.+ 24 Половина њихових синова је говорила азотским језиком и нису знали јудејски,+ него су говорили језиком других народа. 25 Зато сам их прекоравао и проклињао,+ а неке од њих сам тукао,+ чупао им косу и заклињао их Богом:+ „Немојте давати своје кћери њиховим синовима и немојте узимати њихове кћери за своје синове ни за себе.+ 26 Зар није због њих згрешио и Соломон, краљ Израелов?+ А међу многим народима није било краља њему равна.+ Бог га је његов волео,+ тако да га је поставио за краља над целим Израелом. Али и њега су туђинке навеле на грех.+ 27 Зар није нечувено све то велико зло, та неверност коју показујете према нашем Богу тиме што узимате себи туђинке за жене?“+
28 Један од синова Јојаде,+ сина првосвештеника Елијасива,+ био је зет Санавалата+ Ороњанина.+ Зато сам га отерао од себе.+
29 Сети их се, Боже мој, јер су окаљали+ свештенство и савез+ свештеника и Левита.+
30 Ја сам их очистио+ од свега што је туђе и одредио сам дужности свештеницима и Левитима, свакоме његов посао,+ 31 и да се у одређено време набављају дрва+ и да се доносе првине.