Песма за успињање.
132 Јехова, сети се Давида+
И свих понижења његових,+
2 Како се заклео Јехови,+
Како се заветовао Јаковљевом+ Силном Богу:+
3 „Ја нећу ући у шатор дома свога.+
Нећу лећи на раскошан одар свој,+
4 Нећу сна очима својим дати,+
Ни дремања веђама својим,+
5 Док не нађем место за Јехову,+
Величанствено пребивалиште за Јаковљевог Силног Бога.“+
6 Ево, чули смо за то у Ефрати,+
Нашли смо га у шумовитом крају.+
7 Уђимо у величанствено пребивалиште његово,+
Поклонимо се код подножја ногу његових.+
8 Устани, Јехова, и дођи у почивалиште своје,+
Ти и ковчег+ силе твоје!+
9 Нека се свештеници твоји у праведност обуку,+
И нека верне слуге твоје радосно кличу!+
10 Због слуге свога Давида,+
Немој одбацити лице помазаника свога.+
11 Јехова се заклео Давиду,+
Заклетвом коју сигурно неће погазити:+
„Потомка утробе твоје+
Поставићу на твој престо.+
12 Ако се синови твоји буду држали савеза мога+
И опомена мојих којим ћу их поучити,+
Онда ће и синови њихови заувек+
Седети на престолу твоме.“+
13 Јер Јехова је Сион изабрао,+
Жарко га је желео за пребивалиште своје:+
14 „Ово је почивалиште моје заувек,+
Овде ћу становати, јер сам тако желео.+
15 Заиста ћу благословити храну његову.+
Наситићу хлебом сиромахе његове.+
16 Свештенике ћу његове у спасење обући,+
Верне слуге његове клицаће радосно.
17 Учинићу да тамо израсте рог Давидов.+
Поставићу светиљку за помазаника свога.+
18 Непријатеље ћу његове у срамоту обући,+
А на њему ће круна+ његова цветати.“+