Излазак
(Друга књига Мојсијева)
1 Ово су имена* Израелових синова који су дошли у Египат с Јаковом, сваки са својим домом:+ 2 Рувим,+ Симеон,+ Левије+ и Јуда,+ 3 Исахар,+ Завулон+ и Венијамин,+ 4 Дан+ и Нефталим,+ Гад+ и Асир.+ 5 Свих душа које су потекле од Јакова*+ било је седамдесет,* а Јосиф је већ био у Египту.+ 6 На крају је Јосиф умро,+ а и сва његова браћа и сав онај нараштај. 7 А Израелови синови су се рађали и постали многобројни, намножили су се и веома ојачали, тако да су напунили земљу.+
8 С временом је над Египтом завладао нови краљ који није познавао Јосифа.+ 9 Он је рекао свом народу: „Гле! Народ Израелових синова бројнији је и моћнији од нас.+ 10 Хајде да поступимо мудро с њима+ да се не би намножили, јер ако дође до рата, они ће се прикључити онима који нас мрзе и бориће се против нас па ће отићи из земље.“
11 И поставили су над њима надзорнике да их тлаче и да их терају да тешко раде.+ Тако су они фараону градили градове Питом и Рамесу да му служе као складишта.+ 12 Али што су их више тлачили, то су се они више множили и ширили, тако да су Египћани имали велики страх од Израелових синова.+ 13 Зато су Египћани мучили Израелове синове присиљавајући их да им буду робови.+ 14 Загорчавали су им живот тешким ропством: прављењем малтера од глине+ и цигала,* ропским пословима у пољу+ и другим пословима којима су их мучили као робове.+
15 Касније се египатски краљ обратио јеврејским бабицама,+ од којих се једна звала Сефора, а друга Фува, 16 и заповедио им: „Кад помажете Јеврејкама да се породе, па при порођају* видите да је дете мушко, ви га убијте. Али ако је женско, оставите га да живи.“ 17 Али бабице су се бојале истинитог Бога+ и нису чиниле како им је заповедио египатски краљ,+ него су и мушку децу остављале да живе.+ 18 После неког времена египатски краљ је позвао бабице и рекао им: „Зашто то радите и мушку децу остављате да живе?“+ 19 На то су бабице рекле фараону: „Јеврејке нису као Египћанке. Оне су јаке, па роде пре него што им бабица дође.“
20 Зато је Бог чинио добро бабицама.+ И народ је био све бројнији и постао је врло моћан. 21 А пошто су се бабице бојале истинитог Бога, он им је подарио породице.+ 22 На крају је фараон заповедио целом свом народу: „Сваког сина који се роди баците у Нил, а сваку кћер оставите да живи.“+