Излазак

21 „Ово су закони које треба да им изложиш:+

2 „Ако купиш роба Јеврејина,+ нека буде роб шест година, а седме године нека оде слободан, без откупа.+ 3 Ако је дошао сам, нека сам и оде. Ако има жену,* нека и жена иде с њим. 4 Ако му је његов господар дао жену и она му је родила синове или кћери, жена и њена деца нека припадну њеном господару,+ а он нека оде сам.+ 5 Али ако роб буде упорно говорио: ’Ја волим свог господара, своју жену и своје синове. Не желим да одем и да будем слободан‘,+ 6 нека га његов господар доведе пред истинитог Бога и нека га доведе код врата или код довратка. Нека му његов господар пробуши ухо шилом, и нека му он заувек буде роб.+

7 „Ако неко прода своју кћер да буде робиња,+ нека она не буде ослобођена као што се ослобађају мушки робови. 8 Ако не буде била по вољи свом господару и он је не одреди за иночу*+ него је изневери и допусти да буде откупљена, нема право да је прода туђем народу. 9 А ако ју је одредио за свог сина, нека с њом поступа по праву које имају кћери.+ 10 Ако себи узме другу жену, нека јој не ускраћује храну, одећу+ и брачну дужност.+ 11 Ако јој не буде чинио ово троје, она може слободно да оде, а да ништа не плати.

12 „Ко удари човека тако да овај умре, нека се погуби.+ 13 Али ако га није вребао него је истинити Бог допустио да се то догоди руком тог човека,+ одредићу ти место где може да побегне.+ 14 Ако се неко наљути на свог ближњег до те мере да га на превару убије,+ одведи га и од мог олтара да се погуби.+ 15 Ко удари свог оца или своју мајку, нека се погуби.+

16 „Ко отме човека+ и прода га+ или га задржи у својим рукама, нека се погуби.+

17 „Ко прокуне свог оца и своју мајку, нека се погуби.+

18 „Ако се људи посвађају и један удари свог ближњег каменом или мотиком, а овај не умре него падне у постељу, 19 ако се он придигне и може да излази напоље ослањајући се на нешто, онда онај који га је ударио неће бити кажњен. Само нека плати надокнаду за време током ког овај није могао да ради док није потпуно оздравио.

20 „Ако неко удари+ штапом свог роба или своју робињу тако да умру под његовом руком, морају бити освећени.+ 21 Али ако преживе дан или два, не морају бити освећени, јер их је купио за новац.

22 „Ако се људи потуку и повреде трудну жену па из ње изађе дете+, али се не догоди смрт, кривац мора да плати одштету колико од њега тражи муж* те жене. Нека то плати преко судија.+ 23 Али ако се догоди смрт, тада ћеш узети душу за душу,*+ 24 око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,+ 25 опекотину за опекотину, рану за рану, ударац за ударац.+

26 „Ако неко удари по оку свог роба или своју робињу, и повреди му око, нека га пусти на слободу због ока.+ 27 Ако избије зуб свом робу, или својој робињи, нека га пусти на слободу због зуба.

28 „Ако бик убоде човека или жену и усмрти их, нека се бик каменује,+ а његово месо нека се не једе. Власник бика неће бити кажњен. 29 Али ако се и раније знало да тај бик хоће да убоде и власник је био упозорен али га није чувао, па бик убије човека или жену, нека се бик каменује, а и власник нека се погуби. 30 Ако му се одреди откупнина, нека плати откупну цену за своју душу колико му се год одреди.+ 31 Ако бик убоде сина или кћер, нека се с њим поступи по овом закону.+ 32 Ако бик убоде роба или робињу, нека власник њиховом господару да износ од тридесет сикала,+ а бик нека се каменује.

33 „Ако неко открије јаму или ако неко ископа јаму и не покрије је, па у њу упадне бик или магарац,+ 34 нека власник јаме надокнади штету.+ Нека власнику животиње исплати колико она вреди, а угинула животиња нека припадне њему. 35 Ако нечији бик повреди туђег бика и тај бик угине, онда нека продају живог бика и нека поделе оно што добију за њега, а и угинулу животињу нека поделе.+ 36 Али ако се и раније знало да тај бик хоће да убоде, а његов га власник није чувао,+ онда нека надокнади+ бика за бика, а угинули бик нека припадне њему.