Излазак

4 Мојсије рече: „А шта ако ми не поверују и не послушају мој глас,+ него кажу: ’Није ти се Јехова појавио‘?“ 2 Тада га Јехова упита: „Шта ти је то у руци?“ А он одговори: „Штап.“+ 3 Он му рече: „Баци га на земљу.“ И он га баци на земљу и штап се претвори у змију,+ а Мојсије побеже од ње. 4 Јехова затим рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп.“ Он пружи руку и ухвати је, и она постаде штап у његовој руци. 5 Тада му рече: „Тако ће ти веровати да ти се појавио+ Јехова, Бог њихових праочева,+ Бог Аврахамов,+ Бог Исаков+ и Бог Јаковљев.“+

6 Јехова му још рече: „Стави, молим те, руку у недра.“ Он стави руку у недра. Кад ју је извадио, гле, рука му је била губава, бела као снег!+ 7 Затим му рече: „Стави опет руку у недра.“ Он опет стави руку у недра. Кад ју је извукао из недара, гле, опет је била као и остало тело!+ 8 „Ако ти не поверују“, рече он, „и не послушају после првог чуда, повероваће после другог чуда.+ 9 Ипак, ако ни после ова два чуда не поверују и не послушају твој глас,+ онда захвати воду из Нила и пролиј је на земљу. Вода коју узмеш из Нила на земљи ће се претворити у крв.“+

10 Тада Мојсије рече Јехови: „Опрости, Јехова, али ја нисам речит човек, никада то нисам био, а нисам ни сада откако говориш свом слузи, јер сам спорих уста и спора језика.“+ 11 На то му Јехова рече: „Ко је дао уста човеку, ко га чини немим или глувим, ко му даје да види или да је слеп? Зар нисам то ја, Јехова?+ 12 Зато сада иди и ја ћу бити с твојим устима и научићу те шта ћеш говорити.“+ 13 Али он рече: „Опрости, Јехова, али молим те пошаљи неког другог.“ 14 Тада се Јехова жестоко разгневио на Мојсија и рекао му: „Зар није Левит Арон твој брат?+ Знам да је он веома речит. И ево, баш ти иде у сусрет. Кад те види, обрадоваће се у срцу.+ 15 Ти му говори и стављај речи у његова уста,+ а ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима,+ и научићу вас шта ћете радити.+ 16 И он нека уместо тебе говори народу. Он ће теби служити као уста,+ а ти ћеш њему служити као Бог.+ 17 А овај штап узми у руку да њиме чиниш чуда.“+

18 Тако је Мојсије отишао и вратио се свом тасту Јотору и рекао му:+ „Пусти ме, молим те, да идем код своје браће у Египат, да видим да ли су још живи.“+ А Јотор одговори Мојсију: „Иди с миром.“+ 19 После тога Јехова рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су прогонили твоју душу.“+

20 Тада је Мојсије узео своју жену и своје синове и ставио их на магарца, па је пошао назад у египатску земљу. А у руку је узео штап истинитог Бога.+ 21 Јехова је рекао Мојсију: „Кад одеш и вратиш се у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда која сам ставио у твоју руку.+ А ја ћу допустити да му отврдне срце,+ тако да неће пустити народ да оде.+ 22 А ти реци фараону: ’Овако каже Јехова: „Израел је мој син, мој првенац.+ 23 Зато ти кажем: Пусти мог сина нека иде да ми служи. Али ако не будеш хтео да га пустиш, ја ћу убити твог сина, твог првенца.“‘“+

24 А на путу, на преноћишту,+ Јехова је дошао пред њега+ и хтео је да га убије.+ 25 Али Сефора је+ узела кремен и обрезала свог сина,+ па је обрезак бацила на његове ноге и рекла: „Јер си ми ти крвави младожења.“ 26 Тада је он отишао од њега. Она је због обрезања рекла: „Крвави младожења.“

27 А Јехова је рекао Арону: „Иди у пустињу у сусрет Мојсију.“+ Тако је он отишао и срео га на гори истинитог Бога+ и пољубио га. 28 Мојсије је испричао Арону све што му је рекао Јехова, који га је и послао,+ и сва чуда која му је заповедио да учини.+ 29 Затим су Мојсије и Арон отишли и сакупили све старешине Израелових синова.+ 30 Тада им је Арон пренео све речи које је Јехова рекао Мојсију,+ а Мојсије је учинио чуда+ пред народом. 31 И народ је поверовао.+ Кад су чули да је Јехова обратио пажњу+ на Израелове синове и да је видео њихову невољу,+ поклонили су се и пали ничице.+