Излазак

9 Тада Јехова рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му:+ ’Овако каже Јехова, Бог Јевреја: „Пусти мој народ да иде да ми служи. 2 Ако га не пустиш, него га и даље будеш задржавао,+ 3 ево, Јеховина ће рука+ доћи на твоју стоку+ у пољу. Коње, магарце, камиле, говеда и овце задесиће велика пошаст.+ 4 А Јехова ће направити разлику између израелске стоке и египатске стоке, тако да ништа што припада Израеловим синовима неће угинути.“‘“+ 5 Осим тога, Јехова је одредио и време, рекавши: „Сутра ће Јехова то учинити у земљи.“+

6 Јехова је сутрадан то и учинио. Сва египатска стока је угинула,+ а од стоке Израелових синова ништа није угинуло. 7 Тада је фараон послао своје слуге да то извиде, и гле, од израелске стоке није угинуло баш ништа. Међутим, фараоново срце је остало тврдокорно,+ и он није пустио народ да иде.

8 После тога Јехова рече Мојсију и Арону: „Узмите по прегршт чађи из пећи за цигле,+ и нека је Мојсије пред фараоном баци према небу. 9 И од тога ће настати прах по целој египатској земљи, и од њега ће изаћи чиреви и пликови+ по људима и по животињама у целој египатској земљи.“

10 Тако су они узели чађи из пећи за цигле и стали пред фараона. И Мојсије је бацио чађ према небу и од ње су изашли чиреви и пликови+ по људима и по животињама. 11 А свештеници који се баве магијом нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су чиреви изашли и по свештеницима који се баве магијом и по свим Египћанима.+ 12 Али Јехова је пустио да фараону отврдне срце и он их није послушао, као што је Јехова и рекао Мојсију.+

13 Јехова затим рече Мојсију: „Устани рано ујутру, стани пред фараона+ и реци му: ’Овако каже Јехова, Бог Јевреја: „Пусти мој народ да иде да ми служи.+ 14 Јер ћу овог пута све своје невоље пустити на тебе,* на твоје слуге и на твој народ, да би знао да на целој земљи нико није као ја.+ 15 Јер сам до сада већ могао да испружим своју руку и да тебе и твој народ ударим помором, тако да те нестане са земље.+ 16 Али сам те оставио да живиш+ да ти покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи.+ 17 Хоћеш ли се и даље понашати охоло према мом народу, не пуштајући га да иде?+ 18 Ево, сутра у ово доба пустићу веома велик гра̏д, каквог није било у Египту од дана кад је постао па до данас.+ 19 А сада пошаљи своје слуге да склоне сву твоју стоку и све твоје што је у пољу. Јер ће сви људи и све животиње што се нађу у пољу и не склоне се у кућу изгинути кад на њих падне гра̏д.“‘“+

20 Све фараонове слуге које су се уплашиле Јеховине речи склониле су своје слуге и своју стоку у куће,+ 21 а они који нису узели к срцу Јеховину реч и нису се обазирали на њу оставили су своје слуге и своју стоку у пољу.+

22 Јехова рече Мојсију: „Испружи руку+ према небу да удари гра̏д+ на сву египатску земљу, на људе и на животиње и на све пољско биље у египатској земљи.“ 23 Мојсије је испружио свој штап према небу, а Јехова је послао громове и гра̏д,+ и ватра се спустила на земљу. Јехова је учинио да гра̏д пада на египатску земљу. 24 Тако је падао гра̏д и муње су севале. Тако великог гра̏да није било у целој египатској земљи откако је у њој народа.+ 25 Гра̏д је падао по целој египатској земљи и побио је све што је било у пољу, од човека до животиње, и уништио је све пољско биље и поломио све дрвеће у пољу.+ 26 Само у земљи Гесему, где су били Израелови синови, није било гра̏да.+

27 На крају је фараон послао по Мојсија и Арона, па им је рекао: „Овог пута сам згрешио.+ Јехова је праведан,+ а ја и мој народ нисмо у праву. 28 Молите се Јехови Богу да престану громови и гра̏д које је послао,+ па ћу вас пустити да идете. Више нећете морати да останете овде.“ 29 А Мојсије му рече: „Чим изађем из града у молитви ћу раширити руке своје према Јехови.+ Громови ће престати и гра̏да више неће бити, да спознаш да земља припада Јехови.+ 30 Али знам да се ти и твоје слуге ни тада нећете бојати Јехове Бога.“+

31 И тако су лан и јечам пропали, јер је јечам био у класу, а лан је био у цвату.+ 32 А пшеница и крупник*+ нису пропали, јер сазревају касније. 33 Мојсије је отишао од фараона изван града и у молитви раширио руке према Јехови. Тада су громови и гра̏д престали и киша више није падала на земљу.+ 34 Кад је фараон видео да су киша, гра̏д и громови престали, опет је почео да чини грех и срце му је опет отврдло,+ и њему и његовим слугама. 35 Фараоново срце је и даље било тврдокорно и он није пустио Израелове синове, као што је Јехова и рекао преко Мојсија.+