Пословице

17 Бољи је комад сувог хлеба с миром+ него кућа пуна меса од жртава са свађом.+

2 Разборит* ће слуга владати над сином који чини срамоту,+ и с браћом ће делити наследство.+

3 Топионица је за сребро и пећ је за злато,+ а срца Јехова испитује.+

4 Злочинац слуша зле усне,+ и лажов слуша погубан језик.+

5 Ко се руга сиромаху, срамоти Творца његовог.+ Ко се радује туђој несрећи, не остаје без казне.+

6 Унуци су круна старцима,+ и лепота су синовима очеви њихови.+

7 Честите усне не приличе безумнику,+ а још мање великашу усне лажљиве!+

8 Власник на свој дар гледа као на драги камен којим се наклоност придобија.+ Куд год се окрене, има успеха.+

9 Ко покрива преступ, тражи љубав,+ а ко стално прича о њему, раздваја блиске пријатеље.+

10 На разумнога* укор делује јаче+ него на безумнога сто удараца.+

11 Зао човек тражи само побуну,+ али окрутан је гласник који се шаље на њега.+

12 Боље је да човек наиђе на медведицу којој су младунци отети+ него на безумника у лудости његовој.+

13 Ко враћа зло за добро,+ зло се неће удаљити од куће његове.+

14 Кад почне препирка, то је као да се отвори брана на водама.+ Зато се удаљи пре него што почне свађа.+

15 Ко злога проглашава праведним+ и ко праведнога проглашава злим,+ обојица су одвратни Јехови.+

16 Шта ће безумнику могућност да прибави мудрост,+ кад није разуман?*+

17 Прави пријатељ воли у свако доба,+ и у невољи брат постаје.+

18 Неразуман* човек пружа руку+ и даје пуну гаранцију пред својим ближњим.+

19 Ко воли преступ, воли и свађу.+ Ко себи гради висока врата, тражи пропаст.+

20 Ко је покварен у срцу, не налази добро,+ и ко је превртљивог језика, пада у зло.+

21 Неразумно дете доноси жалост оцу своме;+ отац безумног детета нема радости.+

22 Весело срце делује добро као лек,+ а сломљен дух суши кости.+

23 Зао човек узима мито из недара+ да би стазе правде искривио.+

24 Мудрост је пред лицем разборитог човека,+ а безумнику очи лутају на крај земље.+

25 Безуман је син жалост оцу своме+ и горчина мајци својој.+

26 Није добро глобом кажњавати праведника,+ и није честито ударати великаше.+

27 Ко задржава речи своје, заиста је мудар,+ и разборит човек сталоженог је духа.+

28 И лудог сматрају мудрим кад ћути,+ и разборитим* онога ко не отвара усне своје.