Пословице
31 Речи краља Лемуила, важне поуке+ којима га је мајка саветовала:+
2 Шта да ти кажем, сине мој? Шта да ти кажем, сине утробе моје?+ Шта да ти кажем, сине завета мојих?+
3 Не дај снагу своју женама,+ ни путеве своје ономе што упропашћује краљеве.+
4 Није за краљеве, Лемуило, није за краљеве да пију вино, ни за владаре да говоре: „Где је опојно пиће?“+ 5 да не би пили и заборавили законе и закинули у парници невољнике.+ 6 Дајте опојно пиће ономе ко умире+ и вино онима који осећају горчину у души.+ 7 Нека он пије и заборави сиромаштво своје и нека се више не сећа невоље своје.
8 Отварај уста своја у корист оних који не могу сами да говоре,+ отварај уста своја да браниш све који у смрт иду.+ 9 Отварај уста своја, праведно суди и брани на суду невољника и сиромаха.+
א [Алеф]*
10 Ко ће врсну жену наћи?+ Она вреди много више од бисера.*
ב [Бет]
11 На њу се ослања срце мужа* њеног, и добитак неће недостајати.+
ג [Гимел]
12 Узвраћа му само добро, а не зло, све дане живота свога.+
ד [Далет]
13 Тражи вуну и лан и сваког се посла радо прихватају руке њене.+
ה [Хе]
14 Она је као лађа трговачка,+ издалека доноси храну своју.
ו [Вав]
15 Устаје док је још ноћ+ и укућанима својим храну даје, и девојкама својим оно што је за њих.+
ז [Зајин]
16 Размишља о њиви и затим је купује.+ Од рада руку својих виноград сади.+
ח [Хет]
17 Снагом опасује бедра своја и вредно ради рукама својим.+
ט [Тет]
18 Осећа да добро тргује, и ноћу јој се светиљка не гаси.+
י [Јод]
19 Руке своје према преслици пружа, у рукама својим вретено држи.+
כ [Каф]
20 Длан свој отвара невољнику, руке пружа сиромаху.+
ל [Ламед]
21 Не боји се за укућане своје кад је снег, јер су сви из дома њеног у двоје хаљине обучени.+
מ [Мем]
22 Израђује себи покриваче.+ Одећа је њена од лана и вуне пурпурне боје.+
נ [Нун]
23 Муж+ се њен познаје на вратима градским,+ кад седи са старешинама земље своје.
ס [Самех]
24 Хаљине израђује+ и продаје их, а појасеве трговцима даје.
ע [Ајин]
25 Снага и част одећа су њена,+ и смешка се дану будућем.+
פ [Пе]
26 Уста своја отвара мудро+ и на језику јој је закон доброте.*+
צ [Цади]
27 Води бригу о свим укућанима својим и хлеб лењости не једе.+
ק [Коф]
28 Синови њени устају и срећном је називају,+ муж њен устаје и хвали је:+
ר [Реш]
29 „Многе су жене+ врсне, али ти их све надмашујеш.“+
ש [Шин]
30 Љупкост може бити лажна+ и лепота испразна,+ али жена која се боји Јехове заслужује хвалу.+
ת [Тав]
31 Дајте јој од плода руку њених+ и нека је дела њена хвале на вратима градским.+