Пословице
8 Зар мудрост не зове,+ и зар разборитост не пушта глас свој?+ 2 Стоји на врху висина,+ поред пута, на раскршћу путева. 3 Поред врата, на улазу у град,+ на капијама она из свег гласа виче:+
4 „Вас зовем, људи, и глас свој управљам синовима људским.+ 5 Стеците оштроумност, ви неискусни,+ а ви безумни, стеците разборито срце.+ 6 Слушајте, јер говорим о ономе што је најважније+ и усне своје отварам да говоре о ономе што је честито.+ 7 Јер уста моја говоре* истину,+ а злоба је одвратна уснама мојим.+ 8 Све су речи уста мојих праведне.+ У њима нема ничег изопаченог ни поквареног.+ 9 Све су оне јасне ономе ко је разборит, и исправне онима који су знање стекли.+ 10 Прихватите поуку* моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.+ 11 Јер мудрост је боља од бисера,*+ и ништа од онога што је човеку драго не може се изједначити с њом.+
12 „Ја, мудрост, пребивам код оштроумности+ и поседујем знање и способност просуђивања.+ 13 Имати страх од Јехове значи мрзети зло.+ Ја мрзим самоузвисивање и понос,+ зао пут и изопачена уста.+ 14 Ја дајем добар савет+ и знам како поступати мудро.*+ Ја имам разборитост,*+ ја имам моћ.+ 15 Помоћу мене краљеви владају, и владари правду деле.+ 16 Помоћу мене кнезови владају+ и сви великаши праведно суде.+ 17 Ја волим оне који мене воле,+ и који ме траже, налазе ме.+ 18 Код мене су богатство и част,+ вредно наследство и праведност.+ 19 Плод је мој бољи од злата, од сувог злата, и добитак је мој бољи од најбољег сребра.+ 20 Ја корачам стазом праведности,+ посред путева правде,+ 21 да онима који ме воле дам истинско богатство.+ Њихове ризнице ја пуним.+
22 „Јехова ме је створио. Ја сам почетак стваралачког пута његовог,+ најраније од давних дела његових.+ 23 Постављена сам још од давне прошлости,+ од почетка, од времена пре него што је земља настала.+ 24 Рођена сам* кад још није било бездана водених,+ кад није било извора обилних вода. 25 Рођена сам пре него што су горе утврђене,+ пре него што су брда настала, 26 кад још није начинио земљу,+ ни поља, ни прва зрна плодне земље.+ 27 Кад је уређивао небеса, била сам ту.+ Кад је одредио круг над лицем бездана воденог,+ 28 кад је у висинама учвршћивао облаке,+ кад је утврђивао изворе бездана воденог,+ 29 кад је мору одредио границе које воде његове не смеју прећи,+ кад је одређивао темеље земљи,+ 30 тада сам била уз њега као вешт градитељ,+ и дан за даном била сам му нарочита радост,+ и веселила сам се пред њим све време,+ 31 веселила сам се плодном тлу земље његове+ и радост су ми били синови људски.+
32 „Зато ме послушајте, синови моји. Срећни су они који се држе путева мојих.+ 33 Слушајте поуку* и постаните мудри,+ и не занемарујте је.+ 34 Срећан је човек који ме слуша и сваки дан на вратима мојим бди, који стражари код довратка врата мојих.+ 35 Јер ко ме нађе, сигурно ће наћи живот,+ и стећи ће наклоност Јеховину.+ 36 А ко ме не нађе, зло чини души својој.+ Сви који ме мрзе, воле смрт.“+