Проповедник
3 Све има своје време,+ све што се чини под небесима има своје време: 2 време кад се рађа+ и време кад се умире;+ време кад се сади и време кад се чупа посађено;+ 3 време кад се убија+ и време кад се лечи;+ време кад се руши и време кад се гради;+ 4 време кад се плаче+ и време кад се смеје;+ време кад се тугује+ и време кад се игра;+ 5 време кад се баца камење+ и време кад се скупља камење;+ време кад се грли+ и време кад се не грли;+ 6 време кад се тражи+ и време кад се мири са губитком; време кад се чува и време кад се одбацује;+ 7 време кад се цепа+ и време кад се зашива;+ време кад се ћути+ и време кад се говори;+ 8 време кад се воли и време кад се мрзи;+ време за рат+ и време за мир.+ 9 Какву корист онај ко ради има од труда свога?+
10 Посматрао сам посао који је Бог дао синовима људским да се њиме баве.+ 11 Све је учинио да је лепо у своје време.+ Чак је и вечност ставио људима у срце,+ али они не могу у потпуности* докучити дела која истинити Бог чини.+ 12 Сазнао сам да за њих нема ништа боље него да се радују и да чине добро за живота свога,+ 13 и да сваки човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога.+ То је дар од Бога.+
14 Схватио сам да ће све што истинити Бог чини трајати заувек.+ Томе се ништа не може додати нити се ишта може одузети;+ а истинити Бог то чини+ да би га се људи бојали.+
15 Оно што се сада дешава, већ је било, и што ће бити већ је и раније било;+ и истинити Бог+ тражи добробит онога ко је прогоњен.+
16 Још сам видео под сунцем како тамо где треба да буде правда влада зло и где треба да буде праведност влада злоћа.+ 17 Рекао сам у срцу своме:+ „Истинити Бог ће судити и праведноме и зломе,+ јер код њега свака ствар и сваки посао има своје време.“+
18 И рекао сам у срцу своме да ће истинити Бог пробрати синове људске, како би видели да су попут животиња.+ 19 Јер какав је крај синовима људским, такав је крај и животињама — свима је исти крај.+ Како умиру они, тако умиру и оне.+ И сви имају исти дух,*+ па човек није бољи од животиње, јер је све испразност. 20 Сви иду на исто место.+ Сви су од праха+ постали и сви се у прах враћају.+ 21 Ко зна да ли дух синова људских узлази горе, а дух животиња силази доле у земљу?+ 22 И видео сам да нема ништа боље него да се човек радује својим делима,+ јер му је то награда. Јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?+