Песма над песмама

5 „Дошао сам у врт свој,+ сестро моја,+ невесто моја.+ Убрао сам смирну+ своју и мирисно биље своје. Јео сам саће своје и мед свој,+ пио сам вино своје и млеко своје.“

„Једите, пријатељи! Пијте и опијте се љубављу!“+

2 „Ја спавам, али срце моје бди.+ Чујем драгог свог како куца!“+

„Отвори ми,+ сестро моја, вољена моја, голубице моја, ти што немаш мане!+ Јер глава је моја росом орошена и увојци су моји пуни капи ноћних.“+

3 „’Скинула сам хаљину своју, како да је опет обучем? Ноге сам опрала, како да их испрљам?‘ 4 Драги је мој провукао руку своју кроз отвор на вратима, и сва је утроба+ моја устрептала у мени. 5 Устала сам да отворим драгом свом, а с руку ми је капала смирна, с прстију ми се сливала смирна на отворе од резе. 6 Отворила сам драгом свом, али је драги мој већ отишао, нестао је. Душа је моја изашла из мене кад је проговорио. Тражила сам га, али га нисам нашла.+ Звала сам га, али се није одазвао. 7 Срели су ме стражари+ који град обилазе. Тукли су ме, ранили су ме. Стражари са зидина+ узели су ми огртач мој.

8 „Заклињем вас,+ кћери јерусалимске,+ ако нађете драгог мог,+ реците му да болујем од љубави.“+

9 „По чему је драги твој бољи од других,+ о најлепша међу женама?+ По чему је драги твој бољи од других, па нас тако заклињеш?“+

10 „Драги мој сав блиста и румен је, истиче се међу десет хиљада.+ 11 Глава му је злато, суво злато. Увојци су његови гроздови урме. Коса му је црна као гавран. 12 Очи су му као голубови крај потока, што се у језерцу млека купају, седећи у њему. 13 Образи су му као леје зачина,+ као куле мирисног биља. Усне су му љиљани с којих капље смирна.+ 14 Прсти су му од злата, хризолитом окићени. Стомак му је плоча од слоноваче, сафирима прекривена. 15 Ноге су му стубови од мермера, на постољима од сувог злата стоје. Стас му је као Ливан, без премца као кедрови.+ 16 Непце му је права сласт и сав је привлачан.+ Такав је драги мој, такав је вољени мој, кћери јерусалимске.“