Јеремија

15 Јехова ми је рекао: „Кад би пред мене стали Мојсије+ и Самуило,+ моја се душа не би смиловала том народу.+ Отераћу их од свог лица. Нека иду од мене!+ 2 Ако ти кажу: ’Куда да идемо?‘, одговори им: ’Овако каже Јехова: „Ко је за смртоносни помор, у смрт од помора! Ко је за мач, под мач! Ко је за глад, у глад!+ Ко је за заробљеништво, у заробљеништво!“‘+

3 „’Поставићу над њима четири врсте зла‘,+ говори Јехова, ’мач да их убија, псе да их развлаче, небеске птице+ и земаљске звери да их једу и уништавају. 4 Учинићу да буду ужасан призор свим земаљским краљевствима+ због Манасије, сина Језекије, Јудиног краља, за оно што је учинио у Јерусалиму.+ 5 Јер ко ће ти се смиловати, Јерусалиме? Ко ће саосећати с тобом?+ Ко ће свратити да те пита како ти је?‘

6 „’Ти си ме оставио‘,+ говори Јехова. ’Окрећеш ми леђа и одлазиш од мене.+ А ја ћу подићи своју руку на тебе и затрћу те.+ Уморио сам се од сажаљевања.+ 7 Вејаћу их вилама+ на вратима ове земље. Побићу њихову децу.+ Затрћу свој народ, јер се не одвраћају од својих путева.+ 8 Више ће бити њихових удовица него морског песка. У подне+ ћу на мајку и на сина довести пустошника. Пустићу на њих изненадни ужас и пометњу.+ 9 Клонула је жена која је седморо родила, њена душа бори се да до даха дође.+ Сунце јој је зашло још за дана,+ постиђена је и посрамљена.‘ ’А њихов остатак предаћу мачу њихових непријатеља‘,+ говори Јехова.“

10 Тешко мени,+ мајко моја, што си ме родила! Ја сам предмет препирке и свађе целе земље.+ Никоме нисам давао у зајам и ни од кога нисам узимао зајам, а сви ме проклињу.+

11 Овако каже Јехова: „Заиста ћу ти служити на твоје добро.+ Заиста ћу те бранити од непријатеља+ у време невоље+ и тескобе. 12 Може ли неко сломити гвожђе, гвожђе са севера, и бакар? 13 Твоје имање и твоје благо даћу у бесцење,+ нека се опљачка, због свих твојих греха по свој твојој земљи.+ 14 Учинићу да га твоји непријатељи однесу у земљу коју не познајеш,+ јер се мој гнев као ватра распламсао.+ На вас се распламсао.“

15 Јехова, ти знаш моју невољу.+ Сети ме се,+ погледај на мене и освети се за мене онима који ме прогоне.+ Не дај да погинем због тога што си спор на гнев.+ Сети се да због тебе подносим срамоту.+ 16 Кад су ми дошле твоје речи, ја сам их гутао,+ и твоја реч ме је обрадовала+ и развеселила ми срце,+ јер ја твоје име носим,+ Јехова, Боже над војскама.+ 17 Не седим у друштву оних који збијају шале+ и веселе се.+ Због твоје руке седим сам,+ јер си ме ти испунио осудом.+ 18 Зашто мој бол не престаје+ и зашто је моја рана неизлечива?+ Не може се исцелити. Ти си ми постао преваран извор,+ као непостојана вода.+

19 Зато овако каже Јехова: „Ако се вратиш мени, ја ћу те вратити у своју милост.+ Опет ћеш ми служити.+ Ако одвојиш драгоцено од безвредног, опет ћу говорити преко тебе. Они ће се окренути теби, али ти се не смеш окренути њима.“

20 „Учинио сам да овом народу будеш утврђени бакарни зид.+ Они ће се борити против тебе, али те неће надвладати,+ јер сам ја с тобом, да те спасем и да те избавим“,+ говори Јехова. 21 „Избавићу те из руку злих људи,+ откупићу те из руку насилника.“