Јеремија

20 Пасхор, Имиров+ син, свештеник и главни надзорник у Јеховином дому,+ слушао је Јеремију док је пророковао те речи. 2 Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију+ и ставио га у кладе+ код Горњих Венијаминових врата, у Јеховином дому. 3 Сутрадан, кад је Пасхор пустио Јеремију из клада,+ Јеремија му је рекао:

„Јехова те више неће звати+ Пасхор, већ „Магор-Мисавив“.*+ 4 Јер овако каже Јехова: ’Ево, учинићу да будеш страх самом себи и свима који те воле. Они ће пасти од мача својих непријатеља,+ а ти ћеш то својим очима гледати.+ Цео Јудин народ даћу у руке краљу Вавилона и он ће их одвести у изгнанство у Вавилон и мачем ће их побити.+ 5 Све што се чува у овом граду, сав његов стечени иметак, све његове драгоцености и све благо Јудиних краљева даћу у руке њиховим непријатељима.+ Они ће све то опљачкати, узети и однети у Вавилон.+ 6 А ти ћеш, Пасхоре, и сви који живе у твојој кући, отићи у заробљеништво.+ У Вавилон ћеш отићи и тамо ћеш умрети и тамо ћеш бити сахрањен, ти и сви који те воле,+ јер си им лажно пророковао.‘“+

7 Јехова, преварио си ме и преварен сам. Своју си снагу употребио против мене и надвладао си ме.+ Смеју ми се по цео дан, сви ми се ругају.+ 8 Јер кад год проговорим, морам да вапим. О насиљу и пустошењу морам да вичем.+ Јер је Јеховина реч мени на срамоту, због ње ми се ругају по цео дан.+ 9 Ја сам рекао: „Нећу га спомињати и нећу више говорити у његово име.“+ Али његова реч је у мом срцу као распламсала ватра затворена у мојим костима, тако да више нисам могао да ћутим, нисам могао да издржим.+ 10 Јер сам чуо зле гласове од многих+ и страх је био посвуда. „Говорите против њега, да и ми говоримо против њега.“+ Сви који су се правили да су у миру са мном чекају да направим неки погрешан корак+ и говоре: „Можда ће се преварити,+ па ћемо га надвладати и осветити му се.“ 11 Али Јехова је био са мном+ као силан јунак.+ Зато ће они који ме прогоне посрнути и неће победити.+ Веома ће се постидети, јер неће имати успеха. Њихово вечно понижење неће се заборавити.+

12 А ти, Јехова над војскама, испитујеш праведника;+ ти видиш бубреге* и срце.+ Дај ми да видим твоју освету над њима,+ јер сам пред тебе изнео своју парницу.+

13 Певајте Јехови! Хвалите Јехову! Јер је душу сиромаха избавио из руку зликоваца.+

14 Проклет да је дан када сам се родио! Нека је без благослова дан када ме је мајка моја родила!+ 15 Проклет да је човек који је мом оцу донео вест: „Родио ти се син, мушко си добио!“, и тиме га обрадовао!+ 16 Нека тај човек буде као градови које је Јехова без милости уништио.+ Нека чује вику ујутру и ратни поклич у подне.+

17 Зашто ме није убио још у утроби мајке моје, па би ми мајка гроб била, и она би довека остала трудна?+ 18 Зашто сам изашао из утробе+ да гледам муку и тугу,+ и да ми се дани окончају у срамоти?+