Јеремија

7 Реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Стани на врата Јеховиног дома и објави ову реч.+ Овако реци: ’Чујте Јеховину реч, сви ви у Јуди који улазите на ова врата да се поклоните Јехови. 3 Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: „Поправите своје путеве и своја дела, па ћу вас оставити да живите на овом месту.+ 4 Не уздајте се у лажне речи+ и не говорите: ’Јеховин храм, Јеховин храм, ово је Јеховин храм!‘ 5 Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, ако заиста будете судили праведно између човека и његовог ближњег,+ 6 ако не будете тлачили странца, сироче* и удовицу,+ ако на овом месту не будете проливали недужну крв+ и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу,+ 7 тада ћу вас ја оставити да живите на овом месту, у земљи коју сам дао вашим праочевима, одувек и заувек.“‘“+

8 „Али ви своје поверење полажете у лажне речи — а од тога никакве користи нема.+ 9 Зар можете красти,+ убијати,+ прељубу чинити,+ лажно се заклињати,+ приносити ка̂д Валу+ и ићи за другим боговима које нисте познавали,+ 10 а онда доћи и стати пред мене у овом дому који носи моје име,+ па затим рећи: ’Избавићемо се‘, иако чините све те гадости? 11 Зар је овај дом који носи моје име+ постао разбојничка пећина у вашим очима?+ Али ја све то видим“, говори Јехова.+

12 „’Пођите на моје место које је било у Силому,+ где сам у почетку настанио своје име,+ и погледајте шта сам од тог места учинио због злоће свог народа Израела.+ 13 Зато што сте учинили сва та недела‘, говори Јехова, ’и зато што сам вам говорио — устајао рано и говорио+ — а ви нисте слушали,+ и зато што сам вас звао, а ви се нисте одазвали,+ 14 овом дому који носи моје име+ и у који се ви уздате,+ и месту које сам дао вама и вашим праочевима учинићу исто што сам учинио и Силому.+ 15 Одбацићу вас од свог лица,+ као што сам одбацио сву вашу браћу, све Јефремово потомство.‘+

16 „А ти се немој молити за овај народ и немој дизати гласа вапећи, молећи или преклињући ме за њих,+ јер те нећу услишити.+ 17 Зар не видиш шта чине по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама?+ 18 Синови скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и праве колаче да их принесу ’краљици небеса‘.+ Изливају жртве леванице+ другим боговима да би ме вређали.+ 19 ’Зар мене тиме вређају?‘, говори Јехова.+ ’Зар не вређају сами себе, на своју срамоту?‘+ 20 Зато овако каже Суверени Господ Јехова: ’Ево, мој гнев и моја јарост изливају се на ово место,+ на људе и на стоку, на дрвеће у пољу+ и на плодове земље. Гореће мој гнев и неће се угасити.‘+

21 „Овако каже Јехова над војскама, Израелов Бог: ’Своје жртве паљенице додајте својим другим жртвама и једите месо.+ 22 Јер ништа нисам рекао вашим праочевима, нити сам им оног дана кад сам их извео из египатске земље нешто заповедио за жртве паљенице и друге жртве.+ 23 Али ово сам им заповедио: „Слушајте мој глас+ и бићу ваш Бог,+ а ви ћете бити мој народ. У свему ходите путем+ који ћу вам одредити, да би вам било добро.“‘+ 24 Али они нису слушали, нити су пригнули своје ухо,+ него су следили замисли свог тврдокорног и злог срца,+ па су назадовали уместо да су напредовали,+ 25 од дана кад су ваши праочеви изашли из египатске земље па до данашњег дана.+ А ја сам вам слао све своје слуге, пророке, устајао сам рано сваки дан и слао их.+ 26 Али овај ме народ није слушао и нису пригнули своје ухо,+ него су остали непокорни.*+ Чинили су горе него њихови праочеви!+

27 „Реци им све ове речи,+ али они те неће слушати. Зови их, али они ти се неће одазвати.+ 28 Реци им: ’Ово је народ који не слуша глас Јехове, свог Бога,+ и не прихвата поуку.*+ Нестало је верности, ишчезла је из њихових уста.‘+

29 „Ошишај своју косу и баци је,+ па запевај нарицаљку+ на огољеним брдима, јер сам ја, Јехова, одбацио+ нараштај на који сам се разгневио и оставићу га.+ 30 ’Јер Јудини синови чине оно што је зло у мојим очима‘, говори Јехова. ’Поставили су своје одвратне идоле у дому који носи моје име, да би га оскрнавили.+ 31 Саградили су обредне узвишице у Тофету,+ у долини Еномовог сина,+ да би своје синове и кћери спаљивали у ватри,+ што им никад нисам заповедио, нити ми је то икад на ум пало.‘*+

32 „’Зато долазе дани‘, говори Јехова, ’кад се то место више неће звати Тофет и долина Еномовог сина, него долина убијања.+ У Тофету ће се мртви сахрањивати, иако тамо неће бити места.+ 33 Мртва тела овог народа биће храна небеским птицама и земаљским зверима, које нико неће плашити.+ 34 Уклонићу из Јудиних градова и с јерусалимских улица глас радости и глас весеља, глас младожење и невесте,+ јер ће ова земља пустош постати.‘“+