Тужбалице

4 О, како је потамнело сјајно злато, то чисто злато!+

Како се просуло свето камење+ по угловима свих улица!+

 2 А драгоцене синове Сиона,+ који су се некад мерили сувим златом,

Сада их сматрају само земљаним ћуповима, делом руку грнчаревих!+

 3 Чак и шакали дојке пружају, доје младунце своје.

Кћи народа мог постала је окрутна,+ попут нојева у пустињи.+

 4 Од жеђи се језик одојчету за непце лепи.+

Деца хлеба траже,+ али нема никога да им га пружи.+

 5 Они који су некад јели укусна јела умиру од страха по улицама.+

Они који су одрасли у скерлету+ сада грле гомиле пепела.+

 6 Казна за преступ кћери народа мог већа је од казне за грех Содома,+

Који је у трену био уништен и коме ниједна рука није помоћ пружила.+

 7 Назиреји+ су њени били чистији од снега,+ бељи од млека.

Руменији+ од корала, глатки као сафир.+

 8 Сада изгледају тамније од чађи, не препознају се на улицама.+

Кожа им се за кости прилепила,+ као дрво се осушила.

 9 Боље су прошли они који су побијени мачем+ него они које је глад поморила,+

Јер полако вену због несташице рода с њива, као да су мачем прободени.

10 Жене, некад самилосне, кувале су децу своју.+

Њима су се храниле у време пропасти кћери народа мога.+

11 Јехова је искалио срџбу своју,+ излио је жестоки гнев свој.+

И распалио је ватру на Сиону, која прождире његове темеље.+

12 Ни краљеви земаљски ни сви који живе на земљи* нису веровали+

Да ће противник и непријатељ ући на врата јерусалимска.+

13 Због греха пророка његових и преступа свештеника његових,+

Усред њега се проливала крв праведних.+

14 Као слепи лутали су+ улицама.+ Окаљали су се крвљу,+

Па нико није смео дотаћи хаљине њихове.+

15 „Склоните се! Нечисти!“,+ викали су им. „Склоните се! Склоните се! Не дотичите нас!“+

Јер су постали бескућници,+ и лутали су уоколо.+ Међу народима се говорило: „Код нас они више не могу боравити.+

16 Сам их је Јехова расејао.+ Он их више неће погледати.+

Не поштују се више ни свештеници,+ милости нема ни према старцима.“+

17 Док нас још има, очи су нам ишчилеле узалуд очекујући помоћ.+

Гледајући у даљину очекивали смо народ који не може спас донети.+

18 Вребају нам кораке+ па по трговима својим не можемо ходати.

Крај нам се приближио. Навршили су нам се дани, дошао нам је крај.+

19 Наши су гониоци били бржи од орлова небеских.+

По горама су нас жестоко гонили,+ у пустињи су нас у заседи чекали.+

20 Дах ноздрва наших,+ помазаник Јеховин,+ заробљен је у великој јами њиховој,+

Онај за кога смо говорили: „У сени његовој+ живећемо међу народима.“+

21 Радуј се и весели се,+ кћери едомска,+ која живиш у земљи Уз.+

И до тебе ће чаша доћи.+ Опићеш се и открити голотињу своју.+

22 Довољно си кажњена, кћери сионска, за кривицу своју.+ Неће те он опет у изгнанство одвести.+

Погледао је на преступ твој, кћери едомска. Разоткрио је грехе твоје.+