Језекиљ
1 Године тридесете, четвртог месеца, петог дана у месецу, када сам био међу изгнаницима+ на реци Хевару,+ отворила су се небеса+ и имао сам божанска виђења.+ 2 Петог дана у месецу, пете године изгнанства краља Јоахина,+ 3 Јеховина реч дође+ Језекиљу,+ сину Вузија, свештеника у халдејској земљи,+ на реци Хевару. Тамо се Јеховина рука спустила на њега.+
4 Погледао сам, и гле, са севера је дошао олујни ветар+ с густим облацима+ и разгорелом ватром.+ Облаци су били обавијени блиставом светлошћу, а усред ватре+ налазило се нешто налик белом злату, што је сјало усред ње. 5 Усред ње је било нешто што је изгледало као четири бића+ и она су личила на земаљског човека. 6 Свако од њих је имало четири лица+ и свако је имало четири крила.+ 7 Ноге су им биле праве и блистале су као углачани бакар,+ а стопала су им била као код телета.+ 8 Под својим крилима имала су човечје руке на све четири стране.+ Сва четири су имала лица и крила.+ 9 Крила су им се додиривала. Кад су та бића ишла, нису се окретала, него су ишла право напред.+
10 Сва четири су имала лице човека,+ затим с десне стране+ лице лава,+ с леве стране+ лице бика,+ а имала су и лице орла.+ 11 Таква су била њихова лица. Крила+ су им се ширила према горе. Свако биће је имало два крила која су се додиривала, а два која су му покривала тело.+
12 Сва бића су ишла право напред.+ Куда их је дух водио, тамо су ишла.+ Док су ишла, нису се окретала.+ 13 Та бића су изгледала попут ужареног угљевља.+ Између њих се тамо-амо кретало нешто што је личило на бакље,+ а ватра је пламтела док су из ње севале муње.+ 14 Кад су бића одлазила и враћала се, изгледала су као муње.+
15 Док сам гледао та бића, гле, по један је точак био на земљи поред тих бића, поред сваког бића+ с четири лица.+ 16 Точкови+ су по изгледу били налик сјајном хризолиту,+ и сва четири била су иста. По грађи су били такви као да је један точак у другом точку.*+ 17 Ти точкови могли су да се крећу на све четири стране.+ Кад су мењали смер, нису морали да се окрену.+ 18 Били су застрашујуће високи. Сва четири точка била су свуда около пуна очију.+ 19 Кад би бића кренула, с њима би кренули и точкови, и кад би се бића подигла са земље, и точкови би се подигли.+ 20 Куда их је дух водио, тамо су ишла, јер их је дух наводио да тамо иду, а точкови су се подизали заједно с њима, јер је дух који је деловао на бића био и у точковима. 21 Кад би бића кренула, и точкови би кренули, а кад би она стала, и они би стали. Кад би се бића подигла са земље, и точкови би се подигли заједно с њима, јер је дух који је деловао на бића био и у точковима.+
22 Изнад глава тих бића налазило се нешто попут свода,+ налик задивљујућем блиставом леду, који се распростирао изнад њихових глава.+ 23 Испод тог свода, њихова крила су била испружена, једно према другом. Свако је на телу имало два крила на једној страни тела и два на другој. 24 Кад су ишла, чуо сам како им крила хуче попут великих вода,+ попут гласа Свемоћнога, попут велике вреве,+ попут граје у логору.+ Кад би стала, спустила би своја крила.
25 Над сводом који је био изнад њихових глава чуо се глас. (Кад би стала, спустила би своја крила.) 26 Над сводом који је био изнад њихових глава било је нешто као камен сафир,+ налик престолу.+ А горе, на оном што је личило на престо, био је неко као земаљски човек.+ 27 Од онога што је изгледало као његова бедра па навише видео сам нешто попут сјајног белог злата,+ што је изгледало као ватра која је горела изнутра свуда унаоколо,+ а од онога што је изгледало као његова бедра па наниже видео сам нешто попут ватре, а блистава светлост била је свуда око њега. 28 Видео сам нешто што је изгледало као дуга+ која се појави у облацима у кишни дан. Тако је изгледала светлост која је блистала унаоколо. То је било нешто што је изгледало као Јеховина слава.+ Када сам то видео, пао сам ничице+ и зачуо сам глас онога који је говорио.