Данило

12 „У то време устаће Михаило,*+ велики кнез+ који стоји+ помажући синовима твога народа.+ И настаће време тескобе какве није било откако је народа па до тог времена.+ У то ће се време твој народ избавити,+ свако ко се нађе записан у књизи.+ 2 А многи од оних што спавају у праху земаљском пробудиће се,+ једни за вечни живот,+ а други за срамоту и вечну гадост.+

3 „Они који су разборити* сијаће попут сјајног небеског свода,+ и они који многе доводе до праведности+ сијаће попут звезда довека, у сву вечност.

4 „А ти, Данило, затвори* ове речи и запечати књигу+ до времена краја.+ Многи ће претраживати и право знање ће се умножити.“+

5 Тада сам ја, Данило, погледао, и гле, друга двојица су стајала,+ један на обали с ове стране реке а други на обали с оне стране реке.+ 6 И један од њих рекао је човеку обученом у ланене хаљине,+ који је био изнад вода реке: „Када ће бити крај овим чудесним стварима?“+ 7 И зачуо сам човека обученог у ланене хаљине, који је био изнад вода реке. Подижући десницу и левицу према небесима, заклео се+ оним који живи у сву вечност:+ „То ће бити за једно време, два времена и пола времена.+ И чим се заврши разбијање снаге светог народа,+ све ће се то завршити.“

8 А ја сам то чуо, али нисам разумео.+ Зато сам рекао: „Господару мој, какав ће бити крај томе?“+

9 А он је рекао: „Иди, Данило, јер су ове речи тајна и запечаћене су до времена краја.+ 10 Многи ће се очистити,+ убелити+ и прочистити.+ А зли ће чинити зло,+ и ко је год зао неће разумети;+ али ће разумети они који су разборити.+

11 „Од времена када буде укинута свакидашња жртва+ и постављена гадост+ која пустоши, биће хиљаду двеста и деведесет дана.

12 „Срећан+ је онај који истрајно чека и који дочека хиљаду триста тридесет и пет дана!

13 „А ти иди према крају своме.+ Почиваћеш,+ али ћеш устати+ да добијеш своје наследство на крају дана̂.“