Михеј
7 Тешко мени,+ јер сам као кад се бере летње воће,* као кад се пабирчи после бербе грожђа!+ Нема грозда за јело нити ране смокве за којима ми душа жуди!+ 2 Веран човек је нестао са земље и међу људима нема честитог човека.+ Сви вребају да пролију крв.+ Свако мрежом лови свог брата.+ 3 Руке су им усмерене на зло да га спретно чине.+ Кнез тражи поклон, судија суди за награду,+ великаш износи жељу своје душе,+ и сви се у томе потпомажу. 4 Најбољи међу њима је као бодљикаво грмље, најпоштенији је гори од трновите живе ограде.+ Доћи ће дан твојих стражара, дан кад ћеш бити кажњен.+ Тада ће се људи престравити.+
5 Не верујте другу. Не уздајте се у блиског пријатеља.+ Пред оном која ти на крилу лежи пази шта ти уста говоре.+ 6 Јер син презире оца, кћер устаје на своју мајку+ и снаха на своју свекрву.+ Човеку су непријатељи његови укућани.+
7 А ја ћу на Јехову гледати.+ Спремно ћу чекати Бога свог спасења.+ Услишиће ме мој Бог.+
8 Не радуј се нада мном, непријатељице моја!+ Ако сам и пао, сигурно ћу устати.+ Ако и боравим у тами,+ Јехова ће ми бити светлост.+ 9 Подносићу Јеховин гнев — јер сам му згрешио+ — док не оконча моју парницу и не изврши правду за мене.+ Он ће ме извести на светлост, гледаћу његову праведност.+ 10 Моја непријатељица ће то видети, и срамота ће покрити њу+ која ми је говорила: „Где је Јехова, твој Бог?“+ Очи ће је моје гледати.+ Тада ће бити изгажена као блато по улицама.+
11 У дан кад се буду градиле твоје камене зидине, у тај дан одредба ће бити далеко.+ 12 У тај дан к теби ће доћи људи из Асирије и из египатских градова, од Египта па све до Реке,*+ од свих мора и са свих гора.+ 13 И земља ће се претворити у пустош због својих становника, због плодова њихових дела.+
14 Паси народ свој палицом својом,+ стадо наследства свог које је само живело у шуми, усред воћњака.+ Нека пасе у Васану и Галаду,+ као у старо време.+
15 „Као у време кад сте излазили из Египта, показаћу вам чудесна дела.+ 16 Народи ће их видети и постидеће се све своје моћи.+ Ставиће руку на своја уста+ и уши ће им се заглушити. 17 Лизаће прашину као змије,+ као гмизавци земаљски са стрепњом ће изаћи из својих склоништа.+ К мени, Јехови Богу, доћи ће дрхтећи и мене ће се бојати.“+
18 Ко је Бог као што си ти,+ који опрашта кривицу и прелази преко преступа+ остатка свог наследства?+ Неће он заувек бити гневан, јер милост* радо показује.+ 19 Поново ће нам се смиловати,+ погазиће наше преступе.+ Све њихове грехе бацићеш у морске дубине.+ 20 Показаћеш нам верност коју си показао Јакову, милост* коју си показао Аврахаму, као што си се још давних дана заклео нашим праочевима.+