Авакум
3 Молитва пророка Авакума, у облику нарицаљки: 2 Јехова, чуо сам шта си све учинио.+ Уплашио сам се, Јехова, дела твојих.+
Усред година оживи их! Усред година обзнани их! Сети се у гневу да покажеш милосрђе.+
3 Бог је дошао из Темана, Свети Бог с горе Фаран.+ (Села)*+
Слава његова небеса је покрила+ и хвалом његовом земља се испунила.+
4 Сјај је његов као светлост сунчева био.+ Два зрака излазила су из руке његове, тамо му се снага крила.+
5 Пред њим је пошаст ишла,+ а јака грозница ишла је за њим.+
6 Застао је да потресе земљу.+ Погледао је и тада су народи задрхтали.+
Вечне су се горе распале,+ вековна су се брда слегла.+ То су путеви његови од давнина.
7 Видео сам зло над шаторима хуским.* Потресла+ су се шаторска платна у земљи мадијанској.+
8 Јехова, зар си се на реке разгневио? Зар си се на реке жестоко разгневио,+ или се твој гнев на море подигао,+ па си јахао на коњима својим?+ Кола су твоја спасење донела.+
9 Лук је твој откривен и го.+ Изречене су заклетве племена̂.+ (Села) Рекама си земљу раздвојио.+
10 Горе су те виделе, тешки су их болови обузели.+ Олујне су воде навалиле. Водени бездан глас је пустио.+ Високо је руке своје подигао.
11 Сунце и месец стали су+ у свом узвишеном пребивалишту.+ Као светлост летеле су стреле твоје.+ Блесак копља твог светлост је давао.+
12 Корачао си земљом доносећи осуду. У гневу си као на гумну газио народе.+
13 Изашао си да спасеш народ свој,+ да спасеш свог помазаника. Сатро си поглавара куће злога.+ Она је уништена од темеља па све до крова.+ (Села)
14 Његовим си копљима пробио+ главу његових ратника кад су на мене навалили да ме расеју.+ Силно су се радовали као да ће невољника прождрети на скровитом месту.+
15 Кроз море си газио коњима својим, кроз бујицу великих вода.+
16 Чуо сам то и моја се утроба узнемирила, на тај звук уздрхтале су моје усне, трулеж је ушла у моје кости,+ и све ме је то узнемирило. Ја ћу ипак мирно чекати дан невоље,+ кад он дође на народ+ да га нападне.