Захарија

7 Четврте године краља Дарија,+ четвртог дана деветог месеца, то јест месеца кислева,*+ Јеховина реч дошла је Захарији. 2 Ветиљ је послао Сарасара и Регемелеха и његове људе да умилостиве*+ Јеховино лице 3 и да питају свештенике+ у дому Јехове над војскама и пророке: „Да ли треба да плачем петог+ месеца и да постим, као што чиним толике године?“+

4 Опет ми је дошла реч Јехове над војскама: 5 „Кажи целом народу* и свештеницима: ’Кад сте постили+ и нарицали петог и седмог+ месеца, и тако седамдесет година,+ да ли сте мени постили?+ 6 И кад једете и пијете, зар нисте ви они који једу и пију? 7 Зар није требало да послушате речи+ које је Јехова објавио преко ранијих пророка,+ док су Јерусалим и околни градови још били настањени и док је у њима владао мир, и док су Негев*+ и Шефела*+ били настањени?‘“

8 Јеховина реч опет је дошла Захарији: 9 „Овако каже Јехова над војскама: ’По истинској правди судите+ и један другом показујте доброту*+ и милосрђе!+ 10 Не обмањујте удовицу+ ни сироче,*+ ни странца+ ни онога ко је у невољи,+ и у свом срцу не смишљајте зло један другоме!‘+ 11 Али они нису хтели да слушају,+ него су тврдоглаво окренули леђа+ и затворили уши да не чују.+ 12 Своје срце+ учинили су тврдим као камен корунд, да не би послушали закон+ и речи које им је Јехова над војскама својим духом+ слао преко ранијих пророка.+ Зато се Јехова над војскама много разгневио.“+

13 „’Кад сам ја звао, они нису слушали,+ зато кад су они звали, ја нисам слушао‘,+ каже Јехова над војскама. 14 ’И олујним ветром сам их расуо међу све народе+ које нису познавали,+ и земља је за њима остала пуста, нико кроз њу није пролазио нити се враћао.+ И тако су лепу земљу+ претворили у страшан призор.‘“