Матеј
15 Тада су код Исуса дошли фарисеји и писмозналци из Јерусалима+ и упитали га: 2 „Зашто твоји ученици преступају предања старих? Не држе обред прања руку пре јела.“+
3 Он им је одговорио: „А зашто ви преступате Божју заповест због свог предања?+ 4 На пример, Бог је рекао: ’Поштуј свог оца и своју мајку‘+ и ’Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘+ 5 А ви кажете: ’Ко каже оцу или мајци: „Све што имам, а чиме бих ти могао помоћи, одредио сам за дар Богу“, 6 тај не мора да поштује свог оца.‘+ И тако сте обезвредили реч Божју због свог предања.+ 7 Лицемери,+ добро је Исаија+ пророковао о вама, кад је рекао: 8 ’Овај народ ме поштује уснама својим, али срце му је далеко од мене.+ 9 Узалуд ме обожавају, јер су учења која научавају људске заповести.‘“+ 10 Тада је позвао народ и рекао им: „Слушајте и разумејте.+ 11 Човека не чини нечистим оно што улази у уста, него што излази из уста — то човека чини нечистим.“+
12 Тада су му пришли ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили кад су чули шта си рекао?“+ 13 Он им на то рече: „Свака садница коју није засадио мој небески Отац ишчупаће се с кореном.+ 14 Пустите их. Они су слепе вође. А кад слеп води слепог, обојица ће пасти у јаму.“+ 15 Петар му на то рече: „Објасни нам то поређење.“+ 16 А он рече: „Зар ни ви још не разумете?+ 17 Зар не знате да све што улази у уста долази у утробу и избацује се у нужник? 18 А оно што излази из уста, из срца излази, и то човека чини нечистим.+ 19 На пример, из срца излазе зле мисли,+ убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле.+ 20 То је оно што човека чини нечистим, а то што није опрао руке према обреду — то човека не чини нечистим.“+
21 Исус је тада отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске крајеве.+ 22 Једна Феничанка+ из тих крајева дошла је и повикала: „Смилуј ми се,+ Господе, Сине Давидов! Моја кћи је опседнута демоном и много пати.“ 23 Али он јој није одговорио ни реч. Зато су му пришли његови ученици и замолили га: „Реци јој да оде јер стално виче за нама.“ 24 Он је на то рекао: „Нисам послат никоме осим изгубљеним овцама дома Израеловог.“+ 25 Кад је жена дошла, поклонила му се и рекла: „Господе, помози ми!“+ 26 А он јој рече: „Није у реду да се од деце узме хлеб и да се баци кучићима.“ 27 Али она рече: „Да, Господе, али кучићи ипак једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“+ 28 Тада јој Исус рече: „О жено, велика је твоја вера! Нека ти буде како желиш.“ И кћи јој је оздравила истог часа.+
29 Кад је отишао оданде, Исус је дошао у близину Галилејског мора,+ попео се на гору+ и тамо сео. 30 Тада му је пришао силан народ, доводећи са собом хроме, сакате, слепе, неме и многе друге, те су их положили пред његове ноге, а он их је излечио.+ 31 Кад је народ видео да неми говоре, хроми ходају и слепи виде, дивили су се и славили Бога Израеловог.+
32 А Исус је позвао к себи своје ученике и рекао им:+ „Жао ми је+ народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Не желим да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.“ 33 Ученици су га упитали: „Откуд нам на овом пустом месту толико хлеба да се насити оволики народ?“+ 34 На то им Исус рече: „Колико хлебова имате?“ Одговорили су: „Седам, и неколико рибица.“ 35 Рекао је народу да поседа* по земљи, 36 узео је седам хлебова и рибе и захваливши Богу изломио их и поделио ученицима, а ученици народу.+ 37 И сви су јели и наситили се. Затим су сакупили оно што је преостало — седам пуних корпи.+ 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39 Кад је отпустио народ, ушао је у чамац и дошао у магадански крај.+