Матеј

22 Исус им је опет говорио у поређењима:+ 2 „С небеским краљевством је као с човеком, краљем, који је приредио свадбу+ свом сину. 3 И послао је своје робове да позову званице на свадбу,+ али они нису хтели да дођу.+ 4 Опет је послао друге робове,+ говорећи: ’Реците званицама: „Спремио сам оброк,+ поклани су моји јунци и друга утовљена стока и све је спремно. Дођите на свадбу.“‘+ 5 Али они нису марили за то, него су отишли — један на своју њиву, други у своју трговину.+ 6 А остали су ухватили његове робове, злостављали их и убили.+

7 „Краљ се разгневио, и послао је своју војску и погубио те убице и спалио њихов град.+ 8 Тада је рекао својим робовима: ’Свадба је припремљена, али званице нису биле достојне.+ 9 Зато идите на путеве који воде из града и кога год нађете позовите на свадбу.‘+ 10 И робови су изашли на путеве и скупили све које су нашли, и зле и добре.+ И свадбена дворана се напунила гостима.*+

11 „Кад је краљ ушао да види госте, угледао је тамо човека који није био одевен у свадбену одећу.+ 12 И рекао му је: ’Пријатељу, како си ушао овамо кад немаш на себи свадбену одећу?‘+ А он је занемео. 13 Тада је краљ рекао својим слугама: ’Свежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.‘+

14 „Јер много је позваних, али мало изабраних.“+

15 Тада су фарисеји отишли и договорили се да га ухвате у речи.+ 16 Послали су му своје ученике заједно с Иродовим+ присталицама да га упитају: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш Божјем путу, и да ниси пристран, јер не гледаш ко је ко.+ 17 Реци нам, дакле, шта мислиш: Да ли је дозвољено да се цару* плаћа порез или није?“+ 18 Знајући њихову злоћу, Исус им рече: „Зашто ме искушавате, лицемери?+ 19 Покажите ми новац којим се плаћа порез.“ А они су му донели денар.* 20 Он им рече: „Чији је ово лик и натпис?“+ 21 Одговорили су: „Царев.“ Тада им рече: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје.“+ 22 Кад су то чули, задивили су се, па су га оставили и отишли.+

23 Тог дана пришли су му садукеји, који кажу да нема ускрсења, и упитали га:+ 24 „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неко умре без деце, нека се његов брат ожени његовом женом и нека подигне потомство свом брату.‘+ 25 Тако је код нас било седморо браће. Први се оженио и умро, а пошто није имао потомство, оставио је своју жену свом брату.+ 26 Тако је било и с другим и с трећим, све до седмог.+ 27 Последња од свих умрла је жена. 28 Дакле, кад буде ускрсење, коме ће од те седморице бити жена? Јер су је сви имали.“+

29 Исус им је на то рекао: „Ви сте у заблуди, јер не познајете ни Писма ни Божју моћ.+ 30 Јер након ускрсења нити ће се женити нити удавати,+ него ће бити као анђели на небу. 31 А за ускрсење мртвих, зар нисте читали шта вам је рекао Бог:+ 32 ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘?+ А он није Бог мртвих, него живих.“+ 33 Кад је то чуо, народ је био задивљен његовим учењем.+

34 Кад су фарисеји чули да је ућуткао садукеје, удружили су се с њима. 35 А један од њих, познавалац Закона,+ упитао га је да би га искушао: 36 „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“+ 37 Он му рече: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘+ 38 То је највећа и прва заповест. 39 Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘+ 40 На овим двема заповестима темељи се сав Закон и Пророци.“+

41 Кад су се фарисеји скупили, Исус их је упитао:+ 42 „Шта мислите о Христу?* Чији је он син?“ Одговорили су му: „Давидов.“+ 43 А он им је рекао: „Како га онда Давид под надахнућем+ назива ’Господом‘ кад каже: 44 ’Јехова је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје под ноге твоје“‘?+ 45 Ако га, дакле, Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“+ 46 И нико није могао да му одговори ни реч, и од тог дана нико се више није усудио да га ишта пита.+