Лука

10 После тога Господ је одредио још седамдесет+ других и послао их по двојицу+ пред собом у сваки град и место у које је и сам намеравао да дође. 2 И рекао им је: „Жетва+ је заиста велика, а радника+ је мало. Зато молите+ Господара жетве да пошаље раднике+ на своју жетву. 3 Идите! Ево, шаљем вас као јагањце+ међу вукове. 4 Не носите кесу за новац, ни торбу,+ ни сандале и путем никога надугачко не поздрављајте+ како је то обичај. 5 У коју год кућу уђете, прво реците: ’Мир овој кући!‘+ 6 И ако тамо буде пријатељ мира, ваш мир ће остати на њему.+ А ако не буде, вратиће се вама.+ 7 Зато останите у тој кући+ и једите и пијте оно што вам се понуди,+ јер је радник достојан своје плате.+ Не прелазите из куће у кућу.+

8 „У који год град уђете па вас приме, једите оно што се изнесе пред вас 9 и лечите+ болесне у њему. Говорите им: ’Приближило вам се Божје краљевство.‘+ 10 Али у који год град уђете па вас не приме,+ изађите на његове улице и реците: 11 ’Отресамо с ногу својих и прашину вашег града за сведочанство против вас.+ Али знајте ово: Приближило се Божје краљевство.‘ 12 Кажем вам да ће у онај дан лакше бити Содому+ него том граду.

13 „Тешко теби, Хоразине!+ Тешко теби, Витсаидо!+ Јер да су се моћна дела* која су се догодила у вама догодила у Тиру и Сидону, већ би се одавно покајали седећи у кострети и пепелу.+ 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на суду него вама.+ 15 А ти, Капернауме, зар ћеш се до неба узвисити?+ У гроб*+ ћеш пасти!

16 „Ко слуша вас, слуша и мене.+ Ко одбацује вас, одбацује и мене. А ко одбацује мене, одбацује и онога који ме је послао.“+

17 Затим су се седамдесеторица вратила радосна, говорећи: „Господе, чак нам се и демони покоравају+ кад се служимо твојим именом.“ 18 А он им је рекао: „Гледао сам Сатану како је као муња пао+ с неба. 19 Ево, дао сам вам власт да газите по змијама+ и шкорпијама+ и да надвладате сву непријатељску силу,+ и ништа вам неће наудити. 20 Али не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име+ записано на небесима.“ 21 У тај час свети дух је испунио+ Исуса радошћу и он је рекао: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, јер си ово сакрио од мудрих+ и умних, а открио си малој деци. Да, Оче, јер ти си хтео да тако буде. 22 Све ми је предао+ мој Отац. Нико не зна ко је Син, осим Оца,+ и нико не зна ко је Отац, осим Сина и онога коме Син+ хоће да га открије.“

23 Тада се окренуо ученицима и насамо им рекао: „Срећне су очи које гледају оно што ви гледате.+ 24 Јер кажем вам, многи пророци и краљеви желели су да виде+ то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви чујете, али нису чули.“

25 Један човек, познавалац Закона,+ устао је и у намери да га искуша упитао га је: „Учитељу, шта треба да радим да бих наследио вечни живот?“+ 26 Он му рече: „Шта је написано у Закону?+ Шта тамо читаш?“ 27 Човек му одговори: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свом својом снагом и свим својим умом‘,+ и ’свог ближњег као самог себе.‘“+ 28 Исус му на то рече: „Тачно си одговорио. ’Чини то и добићеш живот‘.“+

29 А човек је желео да се покаже праведним, па је рекао: „А ко је мој ближњи?“+ 30 Исус на то рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који су га свукли и претукли и отишли оставивши га полумртвог. 31 Тим путем је случајно силазио један свештеник, али кад га је видео прешао је на другу страну.+ 32 Исто тако и Левит, кад га је видео пролазећи туда, прешао је на другу страну.+ 33 А и један Самарићанин+ је пролазећи тим путем дошао до њега, и кад га је видео, сажалио се. 34 Он му је пришао и превио му ране, заливши их уљем и вином.+ Затим га је ставио на своју животињу и довео га у гостионицу и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два денара,* дао их гостионичару и рекао: ’Побрини се за њега, и ако потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.‘ 36 Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи+ човеку који је пао у руке разбојницима?“ 37 Он је одговорио: „Онај који му је исказао милосрђе.“+ Тада му је Исус рекао: „Иди па и ти чини тако.“+

38 Док су тако путовали, ушао је у једно село. Тамо га је једна жена која се звала Марта+ примила у кућу. 39 Та жена је имала сестру која се звала Марија. Она је села код Господових ногу+ и слушала његове речи. 40 Марта је била заокупљена+ послуживањем. Зато је пришла и рекла: „Господе, зар не мариш што ме је сестра оставила саму да послужујем?+ Реци јој да ми помогне.“ 41 Господ јој је на то рекао: „Марта, Марта, бринеш+ се и узнемираваш око много тога,+ 42 а мало+ тога је потребно или само једно. Марија је изабрала бољи део,+ који јој се неће одузети.“