Лука

6 Једног сабата је пролазио кроз житна поља, а његови ученици су кидали+ класје, трљали га рукама и јели.+ 2 На то су неки од фарисеја рекли: „Зашто радите оно што се на сабат+ не сме?“+ 3 Исус им је одговорио: „Зар никада нисте читали шта је Давид+ учинио кад су он и његови људи огладнели?+ 4 Како је ушао у Божји дом и узео, јео и дао својим људима хлебове који су били стављени пред Бога,+ које нико не сме да једе, већ само свештеници?“+ 5 Затим им је рекао: „Син човечји је Господар сабата.“+

6 Једног другог сабата+ ушао је у синагогу и почео да поучава. Тамо је био један човек коме је десна рука била усахла.+ 7 Писмозналци и фарисеји су га посматрали+ да виде хоће ли лечити на сабат, да би нашли нешто за шта би га оптужили.+ 8 Он је знао о чему размишљају,+ па је рекао човеку са усахлом руком: „Устани и стани на средину.“ И он је устао и стао.+ 9 Тада им је Исус рекао: „Питам вас: Да ли се на сабат сме чинити добро+ или чинити зло, спасти живот* или га погубити?“+ 10 Погледао их је све унаоколо и човеку рекао: „Испружи руку.“ Човек је то учинио, и рука му је опет постала здрава.+ 11 А они су се разбеснели и почели да се међу собом договарају шта да ураде Исусу.+

12 Тих дана изашао је на гору да се моли+ и целу ноћ је провео у молитви Богу.+ 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и између њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима:+ 14 Симона кога је прозвао Петар,+ његовог брата Андрију, затим Јакова, Јована,+ Филипа,+ Вартоломеја, 15 Матеја, Тому,+ Алфејевог сина Јакова, Симона званог „ревнитељ“,+ 16 Јаковљевог сина Јуду и Јуду Искариотског, који га је после издао.+

17 Он је сишао с њима и зауставио се на једној заравни. Тамо је било велико мноштво његових ученика и силан народ+ из целе Јудеје и Јерусалима и из тирског и сидонског приморја. Дошли су да га чују и да буду излечени од својих болести.+ 18 Чак су и они које су мучили нечисти духови били излечени. 19 Сви су желели да га дотакну,+ јер је из њега излазила сила+ и све их лечила.

20 Он је подигао очи према својим ученицима и рекао:+

„Срећни сте ви сиромашни,+ јер је ваше краљевство Божје.

21 „Срећни сте ви који сада гладујете,+ јер ћете се наситити.+

„Срећни сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.+

22 „Срећни сте кад вас људи мрзе+ и кад вас одбацују и вређају и кад ваше име сматрају злим+ због Сина човечјег. 23 Радујте се у тај дан и кличите,* јер је велика ваша награда на небу. Јер су то исто њихови праочеви чинили пророцима.+

24 „Али тешко вама, богати,+ јер већ имате своју утеху.+

25 „Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати.+

„Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.+

26 „Тешко вама кад сви људи добро говоре о вама, јер су то исто њихови праочеви чинили лажним пророцима.+

27 „Али вама који слушате кажем: Волите своје непријатеље,+ чините добро+ онима који вас мрзе, 28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас вређају.+ 29 Ономе ко те удари по једном образу,+ окрени и други, и ономе ко ти узима+ горњу хаљину не ускрати ни доњу. 30 Дај свакоме ко од тебе тражи,+ и од онога ко ти узима не тражи своје назад.

31 „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима.+

32 „Ако волите оне који вас воле, какву заслугу имате? Јер и грешници воле оне који њих воле.+ 33 И ако чините добро онима који вама чине добро, какву заслугу имате? И грешници чине то исто.+ 34 Ако позајмљујете без камате+ онима од којих се надате да ће вам вратити, какву заслугу имате? И грешници позајмљују без камате грешницима да би им се исто толико вратило.+ 35 Него волите своје непријатеље, чините добро и позајмљујте+ без камате не надајући се ничему, па ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега,+ јер је он добар+ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан.+

37 „Не судите,* и неће вам се судити.+ Не осуђујте, и нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.+ 38 Дајте, и даће вам се.+ Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити.“+

39 Тада им је испричао и једно поређење: „Може ли слеп водити слепог? Зар неће обојица упасти у јаму?+ 40 Ученик није изнад свог учитеља, него ће свако ко је потпуно поучен бити попут свог учитеља.+ 41 Зашто онда видиш трун у оку свог брата, а не примећујеш греду у свом оку?+ 42 Како можеш рећи свом брату: ’Брате, дај да ти извадим трун који ти је у оку‘, а сам не видиш греду у свом оку?+ Лицемеру! Извади прво греду из свог ока,+ па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун који је у оку твог брата.+

43 „Јер нема доброг дрвета које доноси безвредан плод, а нема ни лошег дрвета које доноси добар плод.+ 44 Јер се свако дрво познаје по свом плоду.+ Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с трновитог грма.+ 45 Добар човек износи добро из добре ризнице+ свог срца, а зао човек износи зло из своје зле ризнице, јер његова уста говоре оно чега му је срце пуно.+

46 „Зашто ме, дакле, зовете: ’Господе, Господе‘, а не радите оно што говорим?+ 47 Рећи ћу вам коме је сличан свако ко долази к мени и чује моје речи и извршава их:+ 48 Он је као човек који је градио кућу и копао дубоко и поставио темељ на стени. Кад је наишла поплава,+ бујица је навалила на ту кућу, али није могла да је уздрма, јер је била добро саграђена.+ 49 А онај ко чује, али их не извршава,+ сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Бујица је навалила на кућу и она се одмах срушила и сасвим се распала.“+