Јован
8 Исус је отишао на Маслинску гору. 2 Али у зору се опет појавио у храму. Сав народ је похрлио к њему, а он је сео и почео да их поучава. 3 Тада су писмозналци и фарисеји довели једну жену ухваћену у прељуби. Поставили су је у средину 4 и рекли му: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5 У Закону нам је Мојсије прописао да такве каменујемо. Шта ти на то кажеш?“ 6 А то су говорили да би га искушали, како би имали за шта да га оптуже. Исус се сагнуо и почео прстом да пише по земљи. 7 Пошто су га и даље испитивали, он се усправио и рекао им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8 Затим се поново сагнуо и наставио да пише по земљи. 9 Кад су то чули, почели су да одлазе један за другим, почевши од старешина. Исус је остао сам са женом која је била у средини. 10 Усправивши се, Исус ју је упитао: „Жено, где су они који су те тужили? Зар те нико није осудио?“ 11 Она је одговорила: „Нико, господине.“ А Исус јој је рекао: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада више немој чинити грех.“
12 Исус им се поново обратио: „Ја сам светлост+ света. Ко за мном иде, неће ходити у тами,+ него ће имати светлост живота.“ 13 А фарисеји су му рекли: „Ти сведочиш сам о себи, твоје сведочанство није истинито.“ 14 Исус им је рекао: „Ако и сведочим сам о себи, моје сведочанство+ је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем.+ А ви не знате одакле сам дошао и куда идем. 15 Ви судите по спољашњости,+ а ја никоме не судим.+ 16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него је са мном Отац који ме је послао.+ 17 У вашем Закону пише да је сведочанство двојице људи истинито.+ 18 Ја сам онај који сведочи о себи, а и Отац који ме је послао сведочи о мени.“+ 19 Тада су га упитали: „Где је твој Отац?“ Исус је одговорио: „Ви не познајете ни мене ни мог Оца.+ Кад бисте познавали мене, познавали бисте и мог Оца.“+ 20 Те речи је рекао у ризници+ док је поучавао у храму. Али нико га није ухватио,+ јер његов час+ још није био дошао.
21 Опет им је рекао: „Ја одлазим, и ви ћете ме тражити,+ али ћете умрети у свом греху.+ Тамо куда ја идем, ви не можете доћи.“ 22 На то су Јудејци рекли: „Да се неће убити, јер говори: ’Тамо куда ја идем, ви не можете доћи‘?“+ 23 А он им је рекао: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго.+ Ви сте од овог света,+ а ја нисам од овог света.+ 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима.+ Јер ако не верујете да сам ја оно што кажем да јесам, умрећете у својим гресима.“+ 25 Тада су га упитали: „Ко си ти?“ А Исус им је одговорио: „Зашто вам уопште и говорим? 26 Имам много тога да кажем о вама и да судим. А онај који ме је послао говори истину, и оно што сам чуо од њега, то говорим у свету.“+ 27 Али они нису схватили да им је говорио о Оцу. 28 Зато је Исус рекао: „Кад једном подигнете+ Сина човечјег,+ тада ћете знати да сам ја оно што кажем да јесам+ и да ништа не чиним сам од себе,+ него говорим онако како ме је Отац научио.+ 29 Онај који ме је послао са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“+ 30 Док је он то говорио, многи су поверовали у њега.+
31 Исус је Јудејцима који су му веровали рекао: „Ако останете у мојој речи,+ заиста сте моји ученици, 32 и упознаћете истину+ и истина ће вас ослободити.“+ 33 А они су му рекли: „Ми смо Аврахамово потомство+ и никада нисмо никоме робовали.+ Како ти кажеш: ’Постаћете слободни‘?“ 34 Исус им је одговорио: „Заиста, заиста, кажем вам, свако ко чини грех, роб је греха.+ 35 А роб не остаје у кући заувек, али син остаје заувек.+ 36 Дакле, ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни.+ 37 Знам да сте Аврахамово потомство, али ви желите да ме убијете,+ јер моја реч не налази одјека међу вама.+ 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца,+ а ви чините оно што сте чули од свог оца.“ 39 Они су му рекли: „Наш је отац Аврахам.“+ Тада им је Исус рекао: „Ако сте Аврахамова деца,+ чините онда Аврахамова дела. 40 А сада желите да убијете мене, човека који вам је рекао истину коју сам чуо од Бога.+ Аврахам није тако поступао.+ 41 Ви чините дела свог оца.“ А они су му рекли: „Ми се нисмо родили из блуда, ми имамо једног Оца,+ Бога.“
42 Тада им је Исус рекао: „Кад би Бог био ваш Отац, волели бисте мене,+ јер сам ја од Бога дошао и сад сам овде.+ Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.+ 43 Зашто не разумете оно што говорим? Зато што нисте у стању да слушате моју реч.+ 44 Ваш је отац Ђаво+ и желите да поступате по жељама свог оца.+ Он је био убица људи од када се побунио*+ и није остао постојан у истини, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи.+ 45 А ја истину говорим, и зато ми не верујете.+ 46 Ко ће ми од вас доказати грех?+ А ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, слуша шта Бог говори.+ Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.“+
48 А Јудејци су му одговорили: „Зар нисмо у праву кад кажемо да си Самарићанин+ и да је демон у теби?“+ 49 Исус је одговорио: „Није демон у мени, него исказујем част свом Оцу,+ а ви ме обешчашћујете. 50 Али ја не тражим славу за себе.+ Има ко тражи и суди.+ 51 Заиста, заиста, кажем вам, ако се неко држи моје речи, никада неће видети смрт.“+ 52 А Јудејци су му рекли: „Сада знамо да је демон у теби.+ Аврахам је умро,+ а и пророци,+ а ти кажеш: ’Ако се неко држи моје речи, никада неће окусити+ смрт.‘ 53 Зар си ти већи+ од нашег оца Аврахама, који је умро? А и пророци су умрли.+ За кога се ти издајеш?“ 54 Исус им је одговорио: „Ако ја славим самог себе, моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац,+ за кога ви кажете да је ваш Бог, 55 али га не познајете.+ А ја га познајем.+ Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове речи.+ 56 Ваш отац Аврахам веома се радовао у нади да ће видети мој дан.+ Видео га је и обрадовао се.“+ 57 На то су му Јудејци рекли: „Немаш још ни педесет година, а видео си Аврахама?“ 58 Исус им је рекао: „Заиста, заиста, кажем вам, пре него што се Аврахам родио, ја сам постојао.“+ 59 Тада су узели камење да га баце на њега,+ али Исус се сакрио и изашао из храма.