Дела апостолска
5 Један човек по имену Ананија, заједно са својом женом Сапфиром, продао је једно имање 2 и потајно задржао део добијеног новца, за шта је знала и његова жена. Затим је донео само један део и ставио га пред ноге апостолима.+ 3 А Петар је рекао: „Ананија, зашто те је Сатана+ навео да слажеш+ светом духу+ и потајно задржиш део новца добијеног од продаје земље? 4 Зар није она била твоја и пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ниси могао с тим новцем радити шта си хтео? Зашто си у свом срцу наумио учинити тако нешто? Ниси слагао људима,+ већ Богу.“+ 5 Кад је Ананија чуо те речи, срушио се и издахнуо.+ Тако је велики страх+ обузео све који су то чули. 6 Неки младићи су устали, умотали га у платно,+ изнели га и сахранили.
7 После отприлике три сата, ушла је његова жена, не знајући шта се догодило. 8 Петар ју је упитао: „Реци ми, јесте ли за толико продали имање?“ А она је рекла: „Да, за толико.“ 9 Тада јој је Петар рекао: „Зашто сте се договорили да искушате+ Јеховин дух? Ево, пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а сад ће и тебе изнети.“ 10 И она се одмах срушила пред његовим ногама и издахнула.+ Кад су ушли младићи, нашли су је мртву, па су је изнели и сахранили поред њеног мужа. 11 Велики страх је обузео целу скупштину* и све који су чули за то.
12 Апостоли су чинили многа чуда и знамења у народу.+ И сви су једнодушно били у Соломоновом трему.+ 13 Нико други није се усудио да им се прикључи,+ али их је народ величао.+ 14 И придруживало им се све више верника у Господу, мноштво мушкараца и жена,+ 15 тако да су чак и на улице износили болеснике и стављали их на носила и постеље, не би ли, кад Петар буде пролазио, барем његова сенка пала на некога од њих.+ 16 Окупљало се и мноштво из градова око Јерусалима, доносећи болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.
17 Тада су се подигли првосвештеник и сви који су с њим били, припадници тадашње струје* садукеја, и пуни љубоморе+ 18 ухватили апостоле и бацили их у затвор.+ 19 Али је Јеховин анђео+ ноћу отворио затворска врата,+ извео их и рекао: 20 „Идите, станите у храм и говорите народу све речи о овом животу!“+ 21 Кад су то чули, у зору су ушли у храм и почели поучавати народ.
А кад су стигли првосвештеник и они који су с њим били, сазвали су Синедрион* и цело веће старешина Израелових синова,+ и послали стражаре у затвор да их доведу. 22 Али кад су стражари тамо стигли, нису их нашли у затвору, па су се вратили и јавили: 23 „Затвор смо нашли закључан и добро осигуран, а стражаре како стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никог.“ 24 Кад су храмски заповедник и свештенички главари чули те речи, у недоумици су се питали шта би то могло бити.+ 25 Тада је дошао један човек и јавио им: „Ено, људи које сте бацили у затвор стоје у храму и поучавају народ.“+ 26 Тада је заповедник са својим стражарима отишао и довео их, али не на силу, јер су се бојали+ да их народ не каменује.
27 Тако су их довели и поставили у дворану Синедриона. А првосвештеник их је испитивао 28 и рекао: „Строго смо вам забранили+ да не учите у то име, а ви сте напунили Јерусалим својим учењем+ и хоћете да на нас навучете крв+ тог човека.“ 29 А Петар и други апостоли на то су рекли: „Богу* се морамо покоравати, а не људима.+ 30 Бог наших праочева ускрснуо+ је Исуса, кога сте ви убили, обесивши га на стуб.*+ 31 Њега је Бог узвисио себи здесна+ као Вођу+ и Спаситеља,+ да би се Израел могао покајати+ и добити опроштење греха.+ 32 Ми смо сведоци тих догађаја,+ као и свети дух,+ који је Бог дао онима који му се покоравају.“
33 Кад су то чули, страшно су се разгневили и хтели су да их убију.+ 34 Али у Синедриону је устао један фарисеј* по имену Гамалило,+ учитељ Закона кога је поштовао цео народ, и заповедио да се апостоли накратко изведу напоље.+ 35 Тада им је рекао: „Људи Израелци,+ добро пазите шта ћете урадити с овим људима. 36 Јер пре неког времена устао је Тевда, тврдећи да је неко,+ и уз њега је пристало око четиристо људи.+ Али он је био убијен, и сви они који су га слушали разбежали су се и нестали. 37 После њега је у дане пописа+ устао Јуда Галилејац и повукао народ за собом. И он је погинуо, а сви који су га слушали расули су се. 38 Зато вам сада кажем: Не дирајте те људе, него их пустите — јер ако је ова замисао или ово дело од људи, пропашће,+ 39 али ако је од Бога,+ нећете моћи да их зауставите+ — иначе би се могло показати да се борите против Бога.“+ 40 Они су га послушали, па су дозвали апостоле, ишибали их,+ наредили им да више не говоре у Исусово име+ и пустили их да иду.
41 А они су онда отишли из Синедриона, радујући се+ што су били достојни да поднесу срамоту због његовог имена.+ 42 И сваки су дан у храму и од куће до куће+ без престанка поучавали+ и објављивали добру вест о Христу,* Исусу.+