Дела апостолска

7 Тада је првосвештеник упитао: „Је ли то тако?“ 2 А Стефан је рекао: „Људи, браћо и очеви, чујте! Бог славе+ појавио се нашем праоцу Аврахаму док је он био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,+ 3 и рекао му: ’Иди из своје земље и од свог рода и пођи у земљу коју ћу ти показати.‘+ 4 Тада је изашао из халдејске земље и настанио се у Харану. Оданде га је Бог, после смрти његовог оца,+ упутио да се пресели у ову земљу у којој ви сада живите.+ 5 Али му није дао наследства у њој, ниједну стопу,+ него му је обећао, док још није имао деце,+ да ће је дати у посед+ њему и његовом потомству после њега.+ 6 Бог је затим рекао да ће његови потомци бити странци+ у туђој земљи+ и да ће бити поробљени и тлачени четиристо година.+ 7 ’А народу којем ће робовати ја ћу судити‘,+ рекао је Бог, ’а после тога ће изаћи и служити* ми на овом месту.‘+

8 „Дао му је и савез обрезања.+ Тако му се родио Исак,+ кога је обрезао осмог дана,+ а Исаку Јаков, а Јакову дванаест наших праочева.+ 9 А праочеви су из љубоморе+ продали Јосифа у Египат.+ Али Бог је био с њим,+ 10 и избавио га из свих његових невоља и дао му да стекне наклоност фараона, египатског краља, и да се пред њим покаже мудрим. А он га је поставио да управља Египтом и целим његовим двором.+ 11 Али цео Египат и Ханан захватила је глад, велика невоља, па наши праочеви нису могли да нађу храну.+ 12 Али Јаков је чуо да у Египту+ има хране и послао је тамо наше праочеве први пут.+ 13 А кад су отишли други пут, Јосиф се открио својој браћи,+ па је фараон сазнао Јосифово порекло.+ 14 Тада је Јосиф послао по свог оца Јакова, и позвао оданде њега и сву родбину,+ укупно седамдесет и пет душа.*+ 15 Тако је Јаков отишао у Египат.+ И умрли+ су и он и наши праочеви,+ 16 и били су пренесени у Сихем+ и положени у гроб+ који је Аврахам сребром купио од Еморових синова у Сихему.+

17 „Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврахаму, народ у Египту је растао и множио се.+ 18 Тада је Египтом завладао други краљ, који није познавао Јосифа.+ 19 Лукаво је користио своју моћ против нашег рода+ и присиљавао наше очеве да своју новорођену децу предају да буду погубљена.+ 20 Баш у то време родио се Мојсије.+ Он је био веома леп, али и у Божјим очима леп.+ Три месеца био је одгајан у дому свог оца. 21 А кад је био остављен, узела га је фараонова кћи и одгајила га као свог сина.+ 22 Тако је Мојсије био поучен свој египатској мудрости.+ Био је силан у речима+ и делима.

23 „Кад је навршио четрдесет година, дошло му је у срце да обиђе своју браћу, Израелове синове.+ 24 Кад је видео како се чини неправда једном Израелцу, он је скочио у одбрану и осветио злостављаног, убивши Египћанина.+ 25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог даје спасење његовом руком,+ али они то нису схватили. 26 А сутрадан се појавио пред њима док су се двојица тукла. Он је покушао да их помири,+ говорећи: ’Људи, браћа сте. Зашто злостављате један другог?‘+ 27 Али га је онај који је злостављао свог ближњег одбио речима: ’Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?+ 28 Хоћеш ли и мене да убијеш исто као што си јуче убио оног Египћанина?‘+ 29 Кад је то Мојсије чуо, побегао је и населио се у мадијанској земљи,+ где су му се родила два сина.+

30 „Након четрдесет година, појавио му се анђео у пустињи код горе Синај у пламену горућег грма.+ 31 Кад је то Мојсије видео, зачудио се том призору.+ Док је прилазио да боље погледа, зачуо се Јеховин глас: 32 ’Ја сам Бог твојих праочева, Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.‘+ Дрхтећи од страха, Мојсије се више није усудио да погледа. 33 Тада му је Јехова рекао: ’Изуј сандале са својих ногу, јер је место на коме стојиш света земља.+ 34 Видео сам како се мој народ злоставља у Египту+ и чуо сам њихов вапај,+ па сам сишао да их избавим.+ А сад иди, шаљем те у Египат!‘+ 35 Тог Мојсија, кога су се одрекли речима: ’Ко је тебе поставио за владара и судију?‘,+ њега је Бог руком анђела који му се појавио у грму послао+ као владара и избавитеља. 36 Тај човек их је извео+ чинећи чуда и знамења у Египту+ и у Црвеном мору+ и у пустињи* четрдесет година.+

37 „То је онај Мојсије који је рекао Израеловим синовима: ’Бог ће вам између ваше браће подићи пророка као што сам ја.‘+ 38 То је онај+ који је био међу народом+ у пустињи с анђелом+ који му је говорио на гори Синај, и с нашим праочевима. Он је примио свете објаве+ које још живе, да их преда вама. 39 Њему наши праочеви нису хтели бити послушни, него су га одбацили+ и у својим се срцима вратили у Египат,+ 40 па су рекли Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама. Јер не знамо шта се десило с тим Мојсијем, који нас је извео из египатске земље.‘+ 41 Тако су тих дана направили теле+ и принели жртву том идолу, па су се веселили због дела својих руку.+ 42 Зато се Бог окренуо од њих и пустио их+ да обожавају небеску војску, као што је написано у пророчкој књизи:+ ’Зар сте мени четрдесет година у пустињи приносили животињске и друге жртве, доме Израелов?+ 43 Не, него сте носили Молохов+ шатор и звезду+ бога Рефана, ликове које сте направили да им се клањате.* Зато ћу вас прогнати+ даље од Вавилона.‘

44 „Наши праочеви имали су шатор сведочанства у пустињи, као што је он наредио кад је рекао Мојсију да га изради по узору који је видео.+ 45 Тај шатор су наши праочеви преузели од својих очева и унели га под вођством Исуса Навина+ у земљу коју су поседовали други народи,+ које је Бог отерао пред нашим праочевима.+ Тамо је остао све до Давидових дана. 46 А Давид је уживао наклоност+ у Божјим очима и молио се да му допусти да сагради боравиште+ Јаковљевом Богу. 47 Али, Његов дом је саградио Соломон.+ 48 Ипак, Свевишњи не пребива у грађевинама које су саграђене рукама,+ као што говори пророк: 49 ’Небо је мој престо,+ а земља је подножје мојим ногама.+ Какав ћете ми дом саградити?, говори Јехова. Где је место мог починка?+ 50 Зар није моја рука све то начинила?‘+

51 „Ви тврдокорни људи необрезаних срца+ и ушију! Ви се стално опирете светом духу — како су чинили ваши праочеви, тако и ви чините.+ 52 Кога од пророка нису прогонили ваши праочеви?+ Чак су и поубијали+ оне који су указивали на долазак Праведника,+ чији сте ви сада издајници и убице постали,+ 53 ви који сте примили Закон преко анђела̂,+ али га се нисте држали.“

54 Кад су то чули, разљутили су се у срцу+ и почели да шкргућу+ зубима на њега. 55 А он је, пун светог духа, упро поглед у небо и угледао Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу,+ 56 па рекао: „Ево, видим отворена небеса+ и Сина човечјег+ како стоји с десне стране Богу.“+ 57 На то су они из свег гласа повикали и запушили уши+ рукама па сви заједно навалили на њега. 58 Онда су га избацили из града+ и засули га камењем.+ А сведоци+ тога одложили су своје огртаче до ногу младића који се звао Савле.+ 59 Док су га каменовали, Стефан је рекао: „Господе Исусе, прими мој дух.“*+ 60 Затим је клекнуо и из свег гласа повикао: „Јехова, не узми им ово за грех!“+ Кад је то рекао, издахнуо* је.