Римљанима
9 Истину говорим+ у Христу, не лажем,+ јер моја савест сведочи са мном у светом духу, 2 да су ми велика туга и непрекидан бол у срцу.+ 3 Јер бих желео да ја лично будем проклет и одвојен од Христа у корист своје браће,+ који су ми род по телу.+ 4 Они су Израелци+ и њих је Бог посинио+ и њима припадају слава+ и савези+ и Закон+ и служба Богу*+ и обећања.+ 5 Њихови су и праочеви+ и од њих је по телу потекао Христ.+ Нека је Бог,+ који је изнад свега, благословљен у сву вечност. Амин.
6 Међутим, то не значи да је Божја реч затајила.+ Јер нису Израел сви који потичу од Израела.+ 7 Нити су сви Аврахамова деца само зато што су његово потомство,+ него као што пише: „Оно што ће се назвати ’твојим потомством‘ доћи ће преко Исака.“+ 8 То јест, деца добијена по телу+ нису уједно и Божја деца,+ него се деца добијена по обећању+ рачунају као потомство. 9 Јер обећање је гласило овако: „Доћи ћу догодине у ово доба и Сара ће имати сина.“+ 10 Али није само тада дато обећање, него и кад је Ребека зачела близанце+ с једним човеком, с нашим праоцем Исаком. 11 Док се још нису родили нити учинили какво добро или зло+ — да би Божја намера о избору и даље зависила од онога који позива,+ а не од дела — 12 било јој је речено: „Старији ће робовати млађем.“+ 13 Као што је написано: „Јакова сам волео, а Исава замрзео.“+
14 Дакле, шта ћемо рећи? Има ли код Бога неправде?+ Нипошто! 15 Јер Мојсију каже: „Смиловаћу се ономе коме желим да се смилујем, и бићу милостив ономе коме желим да будем милостив.“+ 16 Дакле, то не зависи од онога ко има жељу нити од онога ко се труди, него од Бога,+ који показује милосрђе.+ 17 Јер Писмо за фараона каже: „Оставио сам те да живиш, да на теби покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи.“+ 18 Дакле, некима показује милосрђе јер тако жели,+ а некима даје да буду тврдокорни јер тако жели.+
19 На то ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог окривљује људе? Па ко се може одупрети његовој вољи?“+ 20 Човече,+ ко си ти да приговараш Богу?+ Зар ће дело рећи свом творцу: „Зашто си ме оваквим направио?“+ 21 Зар грнчар+ нема власт над глином да од исте глине направи једну посуду за часну употребу, а другу за нечасну употребу?+ 22 Па шта ако је Бог, иако је хтео да покаже гнев и да обзнани своју моћ, с пуно дуготрпљивости подносио посуде гнева спремне за уништење,+ 23 да би обзнанио богатство+ своје славе на посудама+ милосрђа, које је унапред припремио за славу,+ 24 наиме на нама, које је позвао не само између Јудејаца него и између незнабожаца?+ 25 Тако и у Осији каже: „Оне који нису мој народ+ зваћу ’својим народом‘ и ону која није вољена зваћу ’вољеном‘.+ 26 И на месту где им је било речено: ’Ви нисте мој народ‘, тамо ће се назвати ’синовима живог Бога‘.“+
27 А Исаија виче о Израелу: „Ако би Израелових синова бројем било и као песка морског,+ само ће се остатак спасти.+ 28 Јер Јехова ће се потпуно и брзо обрачунати с онима што живе на земљи.“+ 29 И као што је Исаија прорекао: „Да нам Јехова над војскама+ није оставио потомство, били бисмо као Содом, били бисмо слични Гомори.“+
30 Дакле, шта ћемо рећи? Да су незнабошци, иако не траже праведност, постигли праведност,+ праведност која произлази из вере.+ 31 А Израел, иако је тражио закон праведности, није успео да постигне сврху тог закона.+ 32 Зашто? Зато што га није тражио вером, него делима.+ Спотакли су се на „камен спотицања“,+ 33 као што је написано: „Гле, постављам на Сиону камен+ спотицања и стену посртања,+ али нико ко верује у њега неће се разочарати.“+