Галатима
2 Затим сам, после четрнаест година, опет отишао у Јерусалим+ с Варнавом,+ а повео сам и Тита. 2 А отишао сам јер сам добио објаву с неба.+ И изнео сам пред истакнутом браћом+ добру вест коју проповедам међу незнабошцима, али то сам им рекао насамо. Хтео сам да будем сигуран да не трчим,+ или да нисам трчао, узалуд.+ 3 Али чак ни Тит,+ који је био са мном, није био присиљен да се обреже,+ иако је Грк. 4 А све због лажне браће+ која су се потајно увукла,+ која су се ушуњала да угрозе нашу слободу+ коју имамо у јединству с Христом Исусом, како би нас учинили робовима.+ 5 Ни начас им нисмо попустили,+ нисмо им се покорили, да би истина+ добре вести остала код вас.
6 А они који су сматрани угледнима+ — какви год да су некада били, мени је то свеједно,+ јер Бог не гледа ко је ко+ — мени ти истакнути људи у ствари нису дали ништа ново. 7 Већ, напротив, кад су видели да ми је поверена+ добра вест за необрезане,+ као што је Петру за обрезане+ — 8 јер онај који је Петра овластио за апостолство међу обрезанима овластио је и мене+ да идем к незнабошцима — 9 и кад су сазнали за незаслужену доброту+ која ми је била указана,+ Јаков+ и Кифа и Јован, који су сматрани стубовима,+ пружили су мени и Варнави+ десницу у знак сагласности+ да ми идемо к незнабошцима, а они к обрезанима. 10 Само су нас замолили да мислимо на сиромашне.+ То сам ревно и чинио.+
11 Али кад је Кифа+ дошао у Антиохију,+ у лице сам му се супротставио, јер је заслужио осуду.+ 12 Наиме, пре него што су стигли неки Јаковљеви+ сарадници, јео+ је с онима из других народа,* али кад су они стигли, почео је да се повлачи и да се одваја, јер се бојао+ оних из обрезања.+ 13 И остали Јудејци су му се придружили у том претварању,+ па се чак и Варнава+ повео за њиховим претварањем. 14 Али кад сам видео да не поступају* исправно, по истини добре вести,+ рекао сам Кифи пред свима:+ „Ако ти, који си Јудејац, живиш као они из других народа, а не као Јудејци, како можеш да присиљаваш оне из других народа да живе по јудејским обичајима?“+
15 Ми који смо по рођењу Јудејци,+ а не незнабожачки грешници,+ 16 и који знамо да се човек не проглашава праведним+ због вршења дела прописаних законом, него због вере+ у Христа Исуса, и ми смо поверовали у Христа Исуса, да бисмо били проглашени праведнима због вере у Христа,+ а не због вршења дела прописаних законом, јер због вршења тих дела ниједан човек неће бити проглашен праведним.+ 17 А ако смо се ми, у настојању да будемо проглашени праведнима по Христу,+ и сами показали грешницима,+ да ли је онда Христ у служби греха?+ Нипошто! 18 Јер ако поново градим исто оно што сам једном срушио,+ показујем да сам преступник.+ 19 Према прописима закона, ја сам закону умро+ да бих Богу живео.+ 20 Прибијен сам на стуб* с Христом.+ Не живим више ја,+ него Христ живи у мени.+ Јер живот који сада живим+ у телу, живим због вере у Сина Божјег, који ме је волео и предао себе за мене.+ 21 Ја не одбацујем Божју незаслужену доброту,+ јер ако праведност долази преко закона,+ онда је Христ узалуд умро.+