Рута

2 Нојемина је имала једног рођака+ свог мужа, врло богатог+ човека, из Елимелехове породице, који се звао Воз.+

2 Једног дана Рута Моавка рече Нојемини: „Пусти ме, молим те, да идем на њиву и да пабирчим+ класје за оним у чијим очима нађем милост.“ А она јој рече: „Иди, кћери моја.“ 3 Тако је она отишла, ушла у њиву и почела да пабирчи за жетеоцима.+ Дошла је на њиву која је припадала Возу,+ који је био из Елимелехове+ породице. 4 И гле, Воз је дошао из Витлејема и рекао жетеоцима: „Јехова с вама!“+ А они су му одговорили: „Јехова те благословио!“+

5 Тада је Воз+ упитао момка који је био над жетеоцима: „Чија је она млада жена?“ 6 А момак који је био над жетеоцима одговорио је: „То је млада Моавка,+ која се с Нојемином вратила из моавске земље.+ 7 Она је рекла: ’Пусти ме, молим те, да пабирчим.+ Скупљаћу пожњевено класје које остане иза жетелаца.‘ И тако је дошла и на ногама је још од јутрос, па све до малопре кад је само мало села да се одмори.“+

8 Затим Воз рече Рути: „Слушај, кћери моја! Немој да идеш да пабирчиш на другој њиви+ и не одлази одавде, него се држи мојих девојака.+ 9 Гледај на којој њиви оне жању, па иди за њима. Заповедио сам момцима да те не дирају.+ Кад ожедниш, иди к посудама и пиј што момци захвате.“+

10 Тада је она пала ничице, поклонила се до земље+ и рекла му: „Како то да сам нашла милост у твојим очима, па си обратио пажњу на мене, кад сам туђинка?“+ 11 А Воз јој одговори: „Чуо сам+ све што си учинила за своју свекрву кад ти је умро муж,+ и како си оставила свог оца и своју мајку и земљу свог рода и пошла к народу који раније ниси познавала.+ 12 Нека Јехова награди твоја дела+ и нека ти потпуну плату+ да Јехова, Израелов Бог, под чијим си крилима дошла да потражиш уточиште.“+ 13 А она рече: „Дај да нађем милост у твојим очима, господару, јер си ме утешио и јер си својим речима умирио своју слушкињу,+ премда нисам као једна од твојих слушкиња.“+

14 Кад је било време јела, Воз јој је рекао: „Дођи овамо и једи хлеба+ и умочи свој залогај у сирће.“ Тако је она села поред жетелаца, а он јој је дао печеног зрневља+ и она је јела, тако да се наситила и још јој је претекло. 15 Затим је устала да пабирчи.+ А Воз је заповедио својим момцима: „Пустите је да пабирчи и међу пожњевеним класјем и не узнемиравајте+ је, 16 него јој чак из својих руковети извлачите класје и остављајте за собом да га покупи,+ и не прекоравајте је.“

17 Тако је пабирчила на њиви све до вечери,+ а онда је измлатила+ оно што је напабирчила, и било је око ефе*+ јечма. 18 Онда је то узела и дошла у град, и њена свекрва је видела колико је напабирчила. Тада је извадила храну која јој је претекла+ када се наситила, и дала јој.

19 А свекрва ју је упитала: „Где си данас пабирчила и где си радила? Нека је благословљен+ онај који је обратио пажњу на тебе.“ И она је испричала својој свекрви код кога је радила: „Човек код ког сам данас радила зове се Воз.“ 20 На то Нојемина рече својој снахи: „Нека га благослови Јехова,+ који није ускратио своју доброту*+ ни живима ни умрлима.“+ И још рече: „Тај човек нам је род.+ Он је један од наших откупитеља.“+ 21 Тада Рута Моавка рече: „Још ми је рекао: ’Држи се мојих људи док не заврше целу моју жетву.‘“+ 22 А Нојемина+ рече својој снахи Рути:+ „Боље је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би узнемиравали на некој другој њиви.“+

23 И тако се она држала Возових девојака и пабирчила док се није завршила жетва јечма+ и жетва пшенице. И живела је код своје свекрве.+