1. Самуилова
23 После неког времена јавили су Давиду: „Ево, Филистеји ратују против Кеиле+ и пљачкају гумна.“+ 2 Давид је упитао+ Јехову за савет: „Да ли да идем и ударим на те Филистеје?“ А Јехова је одговорио Давиду: „Иди, удари на Филистеје и ослободи Кеилу.“ 3 Тада су Давиду рекли његови људи: „Ми се плашимо већ овде у Јуди,+ а шта ће тек бити ако кренемо у Кеилу против филистејских чета!“+ 4 Зато је Давид још једном упитао Јехову за савет.+ Јехова му је овако одговорио: „Устани и иди у Кеилу, јер ћу предати Филистеје у твоје руке.“+ 5 Тако је Давид отишао са својим људима у Кеилу и борио се против Филистеја. Отерао је њихову стоку, а њима је нанео велики пораз и ослободио становнике Кеиле.+
6 Када је Авијатар,+ Ахимелехов син, побегао код Давида у Кеилу, понео је у руци ефод.+ 7 После неког времена јавили су Саулу: „Давид је дошао у Кеилу.“+ А Саул рече: „Бог ми га је предао* у руке,+ јер се сам ухватио у замку дошавши у град који има врата и преворнице.“ 8 Саул је позвао цео народ у рат, да иде на Кеилу и опколи Давида и његове људе. 9 Давид је сазнао да му Саул спрема зло+ и зато је рекао свештенику Авијатару: „Донеси овамо ефод.“+ 10 Давид је затим рекао: „Јехова, Боже Израелов,+ твој слуга је чуо да Саул намерава да дође у Кеилу и да због мене разори град.+ 11 Хоће ли ме становници Кеиле предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул, као што је твој слуга чуо? Јехова, Боже Израелов, молим те, реци свом слузи.“ А Јехова одговори: „Доћи ће.“+ 12 Давид онда рече: „Хоће ли становници Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?“ А Јехова одговори: „Предаће вас.“+
13 Тада је Давид устао са својим људима, којих је било око шестсто,+ и они су отишли из Кеиле и ишли куда су могли. Када су Саулу јавили да је Давид побегао из Кеиле, он је одустао од похода. 14 Давид је боравио у пустињи, на скровитим местима, и у брдима у пустињи Зиф.+ Саул га је непрестано тражио,+ али га Бог није предао у његове руке.+ 15 Давид се плашио јер је Саул изашао да тражи његову душу док је Давид био у пустињи Зиф, у Хоресу.*+
16 Тада је Јонатан, Саулов син, устао и отишао код Давида у Хорес да га охрабри+ у име Божје.+ 17 Рекао му је: „Не бој се,+ јер те неће стићи рука мог оца Саула. Ти ћеш бити краљ+ над Израелом, а ја ћу бити други, одмах до тебе. И мој отац Саул то добро зна.“+ 18 Тада су обојица склопила савез+ пред Јеховом. Давид је остао у Хоресу, а Јонатан се вратио својој кући.
19 Једног дана људи из Зифа+ дошли су код Саула у Гавају+ и рекли му: „Зар се Давид не крије+ код нас по врлетима у Хоресу,+ на Ехели,+ брду које је с десне стране* Гесимона?*+ 20 А сада, краљу, по жељи своје душе+ ти дођи, а ми ћемо га предати у краљеве руке.“+ 21 Саул рече: „Нека вас Јехова благослови+ што сте се смиловали на мене! 22 Молим вас, идите и још више пазите, испитајте и осмотрите места куда крочи својом ногом и пронађите ко га је тамо видео, јер се прича да је веома лукав.+ 23 Погледајте и проверите сва места где се скрива, па се вратите кад будете све поуздано сазнали, и ја ћу поћи с вама. Ако је негде у овој земљи, претражићу због њега све Јудине хиљаде.“+
24 Тако су устали и отишли у Зиф+ пре Саула, а Давид је са својим људима био у пустоши Маон+ у Арави,*+ јужно од Гесимона. 25 Касније је Саул дошао са својим људима да га тражи.+ Када су то јавили Давиду, он је одмах отишао до стене+ и остао у пустоши Маон. Кад је то Саул чуо, кренуо је у потеру+ за Давидом, у пустош Маон. 26 Саул је ишао једном страном брда, а Давид са својим људима другом страном брда. Давид је брзо ишао како би побегао+ од Саула јер је Саул са својим људима опколио Давида и његове људе како би их похватао.+ 27 Али код Саула је дошао један гласник који је рекао: „Дођи брзо, јер су Филистеји напали земљу!“ 28 Тада је Саул одустао од потере за Давидом+ и кренуо пред Филистеје. Зато су оно место прозвали Стена раздвајања.