1. Самуилова
4 Тако је Самуило преносио Божје речи целом Израелу.
Израелови синови кренули су да се боре против Филистеја и улогорили су се код Евен-Езера,+ а Филистеји су се улогорили у Афеку.+ 2 Филистеји су се сврстали у бојне редове+ против Израела и започела је битка у којој су Филистеји били јачи, па су поразили Израел,+ побивши на бојном пољу око четири хиљаде људи. 3 Када се народ вратио у логор, Израелове старешине су рекле: „Зашто нас је Јехова данас поразио пред Филистејима?+ Узмимо из Силома ковчег Јеховиног савеза+ да буде међу нама и избави нас из руку наших непријатеља.“ 4 Тако је народ послао људе у Силом и одатле су донели ковчег савеза Јехове над војскама који седи над херувимима.*+ Два Илијева сина, Офније и Финес, пратили су ковчег савеза истинитог Бога.+
5 Када је ковчег Јеховиног савеза стигао у логор, сви су Израелци почели гласно клицати,+ тако да се земља тресла. 6 Филистеји су чули ту велику вику, па су рекли: „Каква је то вика+ у јеврејском логору?“ На крају су сазнали да је Јеховин ковчег стигао у логор. 7 Тада су се Филистеји уплашили па су рекли: „Бог је дошао у тај логор!“+ Затим су додали: „Тешко нама, јер се тако нешто никада није десило! 8 Тешко нама! Ко ће нас избавити из руке тог моћног Бога? Тај Бог је ударио Египат свакаквим поморима у пустињи.+ 9 Филистеји, будите храбри и држите се мушки да не бисте служили Јеврејима као што су они служили вама!+ Држите се мушки и борите се!“ 10 Тада су Филистеји кренули у бој и поразили Израелце,+ тако да су сви побегли у своје шаторе.+ Покољ је био веома велики+ и пало је тридесет хиљада Израелових пешака.+ 11 Божји ковчег је био отет,+ и погинула су оба Илијева сина, Офније и Финес.+
12 Један од Венијаминових синова отрчао је с бојног поља и истог дана стигао у Силом, раздераних хаљина+ и главе посуте прашином.+ 13 Када је стигао, Илије је седео на столици поред пута и чекао, јер му је срце било пуно стрепње због ковчега истинитог Бога.+ Када је онај човек стигао у град и рекао шта се десило, по целом граду разлегла се вика. 14 Илије је чуо ту велику вику, па је упитао: „Каква је то пометња?“+ Онај човек је брзо дошао да о свему обавести Илија. 15 (Илије је имао деведесет и осам година и очи су му биле ослабиле тако да није видео.)+ 16 Онај човек рече Илију: „Долазим с бојног поља, побегао сам данас с бојног поља.“ Тада га он упита: „Шта се десило, сине?“ 17 Гласник одговори: „Израел је побегао пред Филистејима и народ је доживео велики пораз.+ Погинула су оба твоја сина, Офније и Финес,+ и отет је ковчег истинитог Бога.“+
18 Када је споменуо ковчег истинитог Бога, Илије се преврнуо са столице уназад, код градских врата, сломио врат и умро, пошто је био стар и тежак човек. Он је судио Израелцима четрдесет година. 19 Његова снаха, Финесова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је ковчег истинитог Бога отет и да су јој погинули свекар и муж, савила се и почела да се порађа, јер је изненада добила болове.+ 20 Док је умирала, жене које су биле поред ње рекле су јој: „Не бој се, јер си родила сина.“+ Али она није одговарала, нити јој је то допирало до срца. 21 Дечаку је дала име Ихавод,*+ говорећи: „Слава је отишла од Израела.“+ Тиме је мислила на отети ковчег истинитог Бога, и на свог свекра и мужа.+ 22 Зато је рекла: „Слава је отишла од Израела,+ јер је отет ковчег истинитог Бога.“+