Псалми
105 Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.
2 Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.
3 Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.
4 Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.
5 Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.
6 Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.
7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.
8 Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.
9 Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.
10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,
11 Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
12 Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.
13 Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.
14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.
16 И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.
17 Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.
18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.
20 Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.
21 Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.
22 Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.
23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.
25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.
26 Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.
27 Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.
28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.
29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.
31 Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.
32 Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.
34 Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;
35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.
37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.
38 Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.
39 Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.
40 Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.
41 Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.
42 Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.
43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.
45 Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.