Псалми
71 У тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном.
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти град мој и крјепост моја.
4 Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Јер си ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје ти си бранич мој; тобом се хвалим свагда.
7 Чудо сам многима, а ти си уточиште моје јако.
8 Уста су моја пуна хвале твоје, славе твоје сваки дан.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ.
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале теби.
15 Уста ће моја казивати правду твоју, сваки дан доброчинства твоја, јер им не знам броја.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само твоју правду.
17 Боже! ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса твоја.
18 Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу твоју натражју, свој омладини силу твоју,
19 Правда је твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као ти?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Много си ме пута подизао и понављао утјехе.
22 И ја те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам ти у гусле, свече Израиљев!
23 Радују се уста моја кад пјевам теби, и душа моја, коју си избавио.
24 И језик мој сваки дан казује правду твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.