Песма над песмама

Глава III.

3 На постељи својој ноћу тражих онога кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

2 Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу онога кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

3 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видјесте ли онога кога љуби душа моја?

4 Мало их заминух, и нађох онога кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

5 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

6 Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

7 Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевијех:

8 Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакога је мач о бедру ради страха ноћнога.

9 Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскога;

10 Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.

11 Изидите, кћери Сионске, и гледајте цара Соломуна под вијенцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његова.