Лука
Глава XXIII.
23 И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.
2 И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3 А Пилат га запита: Ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4 А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
7 И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ирод, који такођер бијаше, у Јерусалиму онијех дана.
8 А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.
9 И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.
10 А главари свештенички и књижевнички стајаху, и једнако тужаху га.
11 А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
14 Рече им: Доведосте ми овога човјека као који народ отпуђује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ни једне кривице што ви на њега говорите!
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживао смрт.
16 Даклем да га избијем па да пустим.
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.
18 Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;
19 Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
20 А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживао смрт; даклем да га избијем па да пустим.
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
25 И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
26 И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
27 А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
30 Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.
31 Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.
33 И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.
34 А Исус говораше: Оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: Другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.
36 А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,
37 И говораху: Ако си ти цар Јудејски помози сам себи.
38 А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Чивутскијем: Ово је цар Јудејски.
39 А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
40 А други одговарајући шуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
44 А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.
45 И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се на пола.
46 И повикавши Исус иза гласа рече: Оче! у руке твоје предаје дух свој. И рекавши ово издахну.
47 А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.
48 И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.
49 А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху оно.
50 И гле, човјек, по имену Јосиф. савјетник, човјек добар и праведан,
51 (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијег,
52 Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.
53 И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.
54 И дан бијаше петак, и субота освиташе.
55 А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.